Atina putovanje, Legenda o postanku

Atina putovanje, legenda o postanku

Saznajte kako i u koje je vreme Atina nastala i dobila ime po boginji Atina. Atina putovanje kroz legendu o postanku. Beograd Atina avion Aegeana leti direktno.

Malo je na planeti naseobina za koje se vezuje toliko veliki broj mitova i legendi kao sto ih je ispričano o grčkoj prestonici. Atina kao i priče i legenda o njenom postanku žive i traju hiljadama godina. U tim pričama možemo slušati hvalospeve i ode o velikim ratnicima, moćnim vladarima, sjajnim umetnicima, lepim ženama…

Ipak, skoro da nema priče u kojoj se ne pominje ime nekog božanstva ili barem polubožanstva.

Lako je pronaći vezu između naziva grada i imena jedne od najvažnijih boginja iz grupe ‘ Mladih bogova sa Olimpa’ , boginje mudrosti Atine. Pre nego što je dobio svoj današnji naziv, grad je već bio osnovan od strane Kekropsa i po njemu nazvan Kekropija. Kekrops je biće sa glavom i telom čoveka i repom zmije. Kekropija beše grad koji se prostorno vezivao za mesto današnjeg Akropolja.

Bogovi sa Olimpa primetiše sjajni grad na steni i nedaleko od mora i ubrzo svih dvanaest poželeše da budu patroni njegovi. Nikako se nisu mogli dogovoriti ko će biti izabran, pa ih njihove želje odvedoše u žučnu raspravu. Od te rasprave mnogi odustaše, a ostaše samo dvoje najupornijih.

Bog mora Posejdon i boginja mudrosti Atina. Njih dvoje nikako ne želeše da popuste jedno drugom, pa zbog toga vrhovni bog Zevs odluči da ih posavetuje. Kazao im je da će oboje imati priliku da učine dobro delo za grad i da će narod odabrati onog ko mu više odgovara.

Izađoše Posejdon i Atina pred stanovnike Kekropije spremni da im pokažu da grad treba da nosi baš jedno od njihovih imena. Prvi istupi Posejdon. Uze svoj moćni trozubac i zabode ga u stenu na Akropolju. Iz pukotine izbi mlaz slane morske vode i žitelji je dočekaše oduševljeno.

Potom krene Atina. Ona svoje koplje zabode u zemlju i ubaci seme iz koga ubrzo izraste drvo masline. Narod i ovaj dar prihvati uzbuđeno. Pored toliko isčekivane vode na svojoj svetoj steni sada su imali i stablo koje će im podariti ukusne plodove i ulje. Počeše međusobnu debatu o tome koji je dar značajniji i koji će im više dobra doneti. Isto tako i kojem će od bogova učiniti čast da grad nazovu po njemu.

Glasaše svi do jednog koji su živeli u gradu i dogodi se zanimljiva podela. Svi muškarci iz grada bili su za Posejdona dok sve žene stadoše iza Atine i glasaše za njen dar. Sreća ili slučajnost prevagnuli su na stranu Atine jer je tog dana u gradu živela jedna žena više od muškaraca. Tako žene nadglasaše i pobediše muškarce a Atina pobedi Posejdona.

Kekropija postade Atina i dobi moćnog zaštitnika u vidu boginje mudrosti. Boginji Atini u čast podigoše u gradu brojne statue a najvelelepnija nastade upravo na Akropolju.

Nije Atina od tada menjala osnovu svog imena osim iz jednine u množinu pa ponovo u jedninu a sve zbog jezićkih promena koje su se dešavale u Grčkoj.

Atina je danas među najpopularnijim destinacijama na svetu. Zahvalnost za ogromne prihode koje ostvaruje od turizma, Atina duguje pre svega, svojoj blistavoj istoriji, generacijama velikana koji su njenu slavu prenosili vekovima, njihovim potomcima koji su sačuvali to nasleđe i svakako pričama iz antičke mitologije.

Upravo ispričana priča o postanku Atine svakom turisti je zapravo uvod ili prvi korak u upoznavanju ovog grada i samo delić onih beskrajno zanimljivih i sadržajnih tema koje ga ovde očekuju.

Atina putovanje – korisni saveti

Za Atina putovanje najpovoljnija cena povratne avio karte Beograd Atina (ATH) se kreće od 150€.

Let od Atine traje 1 sat i 30 minuta. Nemojte zaboraviti na vremensku razliku između Beograda i Atine. Kao što smo naveli, najčešće ćete biti u prilici da vas voze avioni “Aegean Airlines” kompanije.

Kao i svaki milionski grad i Atina raspolaže sa velikim brojem hotelskog smeštaja svih kategorija i cena.

Ukoliko turistički putujete u Atinu naš savet je da se smestite u neki od hotela u blizini trga Sintagma, Omonija i ulice Stadiu.

Cene i raspoloživost možete proveriti klikom na sledeći link (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov