Berlin i Čekpoint Čarli

Berlin – Čekpoint Čarli

Kraj Drugog svetskog rata Berlin je dočekao sa ogromnim žrtvama i skoro u potpunosti razrušen. Zbog velikog stradanja, ovaj period se u Berlinu naziva ”Vremenska nula”, posle koga dolazi novi početak. U godinama koje su usledile grad je bio podeljen u četiri okupacione zone pod kontrolom saveznika: Francuske, Velike Britanije, SAD i Sovjetskog saveza. Suštinski, bio je podeljen između sovjetskog, istočnog dela i zapadnog dela koji su kontrolisale preostale tri sile.

Četiri godine od kraja rata, tri zapadna sektora Berlina postaju deo Zapadne Nemačke. Tada stanovnici počinju masovno da migriraju u zapadni deo grada, tražeći tamo bolji život od onog što su ga imali u istočnom. Kako bi onemogućili odlaske i uspostavili potpunu kontrolu kretanja, sovjetske vlasti u leto 1961. zatvaraju granicu. Ubrzo započinju gradnju zida koji će konačno podeliti Berlin. Grad tako postaje središte Hladnog rata, između istoka i zapada, a Berlinski zid, njegov istinski simbol.

Čuveni Berlinski zid okruživao je čitav zapadni Berlin i imao je ukupno četrnaest punktova, gde se moglo preći na drugu stranu. Tačno određene punktove su koristili stanovnici zapadnog Berlina i Zapadne Nemačke, neke su koristili stranci i diplomate, dok su neki služili samo za tranzit. Za stanovnike istočnog Berlina uglavnom su bili nedostupni.

Interesantan je način na koji su prelazi dobijali nazive. Većina ih je nosila imena po ulicama i delovima grada gde su se nalazili. Zapadnjaci su prelaze nazivali po kodovima iz Međunarodne abecede za pravopisnu radiotelefoniju. A- alfa, B- bravo, C- čarli…

Tako su postojali Čekpoint A, B, C. Upravo treći po redu kontrolni punkt, naziva čekpoint Čarli, postaje najpoznatiji. Dve stvari su uticale na njegov značaj. Bio je jedini punkt koji su koristili stranci i diplomate i nalazio se u samom centru grada, na raskršću Fridrihštrase sa ulicama Mauer i Cimerštrase. Delio je sovjetsku i američku okupacionu zonu. Bio je to prolaz sa cik-cak kolovoznim trakama, džakovima sa peskom i vojnicima spremnim da u svakom trenutku dejstvuju ka suprotnoj strani. Najviše tenzije bilo je u oktobru 1961. kada su sovjetski i američki tenkovi stajali licem u lice na ovom punktu.

Upamtio je Čekpoint Čarli brojne pokušaje bekstva ali i tragedije. Istočni Nemci su bili prilično maštoviti u svojim nastojanjima da se dokopaju boljeg života. Kopali su tunele, preletali raznim letelicama, hodali po žici. Baš na Čarliju se desio jedan od najkreativnijih, uspešnih prelazaka, kada je čovek poskidao gume sa felni automobila, isekao mu krov a zatim ležeći u autu uspeo da proleti ispod rampe i tako dospe u Zapadni Berlin. Tokom postojanja zida oko 5000 ljudi je uspelo da prebegne, ali mnogi nisu bili te sreće. Skoro 250 ljudi je ubijeno tokom pokušaja bekstva.

Iako je Berlinski zid 1990. otišao u istoriju, Čekpoint Čarli je nastavio da živi. Na istom onom mestu, u ulici Fridrihštrase. Doduše u dosta skromnijem izdanju ali ipak dovoljno da postane istinska atrakcija. Turistima je privlačna tabla sa natpisom na četiri jezika: ”Napuštate američki sektor”. Ništa manje atraktivni deo koreografije nisu kontrolna kućica i vreće sa peskom. Naravno tu je i stražar u američkoj vojnoj uniformi sa zastavom. Skoro neizbežno mesto za fotografisanje.

Ako se prošetate samo nekoliko koraka od Čekpoint Čarlija, nailazite na muzej istog imena, sa eksponatima koji potvrđuju kreativnost stanovnika istočnog Berlina. Mogu se videti: oklopno vozilo za beg, balon na topli vazduh, pa čak i mala podmornica. Za kompletan ambijent, odmah pored je zgrada gde se nalazio čuveni kafe Adler, mesto okupljanja špijuna u doba Hladnog rata i snimanja brojnih kriminalističkih filmova u vremenu kasnijem.

Berlin
Image by pcjvdwiel from Pixabay

Par saveta za putovanje u Berlin

Najjeftiniji način da dođete u Berlin je avionska karta Beograd Berlin. Najjeftinije avio karte Beograd Berlin se krećU od 95 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom. Ova cena je dostupna kod nacionalnog avio prevoznika ”Air Serbia”.

Gradski prevoz je fantastičan, nećete imati potrebe da koristite taksi. Dosta linija radi i noću, tako da ne morate da brinete ukoliko ostanete do kasnih večernjih sati u obilaženju grada. Preporučujemo vam da kupite turističku kartu koja važi za sve tipove javnog prevoza, a uz nju se ostvaruje popust od 50% za većinu muzeja.

Više o ovome možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde).

U Berlinu možete naći mesta kako u hostelima u centru grada, tako i u nekom od brojnih hotela. Više o cenama i lokaciji smeštaja možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde).

Zum wohl Prost!

Autor: Dejan Damjanov

Saznajte informaciju više
Avio karte Beograd - Berlin-BEG-TXL
Više informacije za avio karte na relaciji Beograd - Berlin možete pogledati na linku avio karte Beograd - Berlin.
Cena avio karte Beograd - Berlin krece se od 95 EUR


Berlin (TXL) Avio karte


Avio karte - polazni aerodrom Beograd (BEG)



Najnovije u našem Magazinu



Najčtaniji tekstovi u Magazinu