avio karte aviokarte 
                          by Fantast Tourist , since 2005
 

IATA Logo   

Avio karta Beograd Havana

U uskim ulicama u satom delu Havane dominiraju američki automobili iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Taj nas prizor podseća na teška vremena u kojima su Kubom upravljali korumpirani političari. Mafijaški šefovi poput Lakija Lučana i Mejera Lanskog ovde su zgrtali soj prljavi novac, a pisci kao što je Ernest Hemingvej tu su pili sve do jutra.
Raznolik i uzbudljiv noćni život i da nas se odvija ubrojnim bioskopima, pozorištima, kabareima, noćnim klubovima i muzičkim dvoranama. Možda je sve nešto skromnije nego pre pedeset godina , ali i dalje se oseća autentična kubanska duša i sve je znatno manje komercijalizivano nego u bilo kom drugom gradu.
Havana se nalazi na zapadnoj strani duboke modre uvale koju samo uski kanal spaja sa Atlanskim okeanom. To je bilo savršeno mesto za španske konkistadore, s obzirom na to da su ulaz u uvalu lako mogli da odbrane. Konkistador Diego Velaskez de Kueljar podigao je prvu Havanu na južnoj strani uvale 1515.godine, ali to naselje je napušteno 1519.godine i stanovnici su se preselili na današnju lokaciju jer je mesto prvobitnog naselja bilo previše močvarno i opsedali su ga komarci.
Havana je brzo postala omiljena luka za španske brodove, koji su ovde pristajali pre nego što bi krenuli na put kući, nakrcani blagom iz Meksika i Perua. Bila su to i vrata prema Americi za španske konkistadore i za političku i privrednu dominaciju njihovog ogromnog  kolonijalnog carstva.
Svakako, stoga je grad postao i meta engleskih, francuskih i holandskih gusara. Zato su ubrzo podignute odbrambene zidine, a Kastiljo del Moro, koji je dovršen 1610.godine, nalazio se u samom centru mreže odbrambenih bedema. Zajedno sa Kastiljom de la Punta, ta tvrđava i danas se koristi za nadziranje ulaza u luku.
Kada su 1700.godine dovršene gradske zidine, smatralo se da je grad neosvojiv sve dok se nije pojavila teška artiljerija sa engleskih brodova. Nakon tromesečne opsade, Englezi su zauzeli grad krajem avgusta 1762.godine. Osvajači su se u Havani zadržali tek nekoliko meseci, jer su u udaljenoj Evropi zaraćene strane baš bile prekinule Sedmogodišnji rat, tako da je Havana vraćena Španiji u zamenu za Floridu.
Rat za nezavisnost izbio je 1895.godine, a Amerika je igrala ulogu posrednika, sve dok Kuba konačno nije izborila nezavisnost 1898.godine. Ali ubrzo se čulo da je sada na nov način zavisna od svog previše moćnog suseda. Havana je sve više postajala grad američkog stila.
Korumpirana vladavina triju diktatora prouzrokovala je revoluciju koja je izbila 1.januara 1959.godine kada je u Havanu umarširao Fidel Kastro. SAD su prekinule sve veze ostrva sa spoljnim svetom i zaustavile su sve tokove novca (najčešće nelegalne).
Pošto je nova vlast imala finansijske poteškoće i morala da ulaže u unutrašnjost zemlje, koja je bila  u veoma ošem stanju, stari deo Havane ostao je zanemaren. Ali gruba lepota sačuvana je od uništenja i nelegalne gradnje, i stari deo grada ostaje kao jedan od primera barokne i neoklasične arhitekture. Stare kolonijalne zgrade počele su da se obnavljaju od kad je kubanska vlada 80-ih godina prošlog veka pokrenula program obnove vredan milione dolara.
Havana (Stari grad)-Jedna od prvih građevina koje su obnovljene jeste havanske katedrala  Svetog Kristobala,posvećena svecu zaštitniku grada. Podigli su je jezuiti u XVIII veku u blizini vode, a istoričari umetnosti smatraju je jednim od najlepših primera italijanskog baroka.  U ovoj zoni se nalaze najnaseljenije zgrade i to je najlepši deo garda pa nije ni čudo što upravo tu ima najviše turista. Oni se slikaju i uživaju uz pivo a tu su i napadni ulični “prodavci”. Stari grad je poznat i po baru La Bodeguita del Medio u koji je dolazio Hemingvej, gde možete uživati uz skupi mohito.
Centar kubanskog života krajem XIX veka bio je trg Plaza de Armas. Na njemu se ističe Palata generala  (Palacio de los Capitanes Generales), koja je od 1793. godine bila sedište španskog glavnog kapetana, a od 1909. kubanskog predsednika. Danas u muzeju Museo de la Sjudad kože jasno da se vidi istorija ovoga grada od samog tenutka kada je Kolumbo otkrio Kubu 1492. Pa sve do revolucije 1959.godine.
U Havani možete prisustvovati i spektakularnom pogledu na talase kako „napadaju” 8 km dug Bulevar „El Malekon”, mesto duž obale gde zaljubljeni parovi šetaju držeći se za ruke.
Havana - to je grad starih kola, cigara, ruma, hineterosa (žigola) i specifičnog načina života - La Vida Habanera.
Kapitolio- je mesto gde počinje centar Havane, to je naselje radničke klase i većina zgrada je u stanju raspadanja. Sa druge strane ulice videćete fabriku cigara “Partagas”, jednu od najstarijih fabrika cigara na Kubi. U centru grada steći ćete pravu sliku glavnog grada Kube. Obavezno ponesite aparat ali pazite da vas ne pokradu.
 Šta tamo možete da radite: Da obiđete stare pijace sa voćem i povrćem, projekat Callejón de Hamel posvećen afričkim uticajima na Kubi koji je označen 1990. stvaranjem žiopisnog murala Salvadora Gonsalesa.
Havana Vedado- Prostire se duž rive i nastala je između 1930. i 1960. kada je Havana bila destinacija br. 1 među američkim turistima. Višespratni hoteli, restorani, ekskluzivna trgovinska preduzeća odraz art-deko stila, procvetali su u zoni Verdado.
U kasnim devedesetim Verdado je bio glavna trgovinska zona, sa važnim obeležjima grada kao što su Hotel Nacional, Univerzitet Havane i groblje Kolon.

Šta tamo možete da radite: Da obiđete Kubanski institut za latinoameričku i karipsku kulturu (Casa de Las Américas), nastao u sred revolucije, sa jednom od najboljih zbirki latinoameričke umetnosti, Zoo vrt, šarmantni park Parque de 21 y K za zaljubljene ili Groblje Kristofor Kolumbo (Cementerio Cristobál Colon). To je jedno od najpoznatijih groblja u Latinskoj Americi, poznato po svom velelepnom izgledu. Nastalo je 1876. godine i ima oko milion grobnica. Neki od nadgrobnih spomenika ukrašeni su delima vajara Ramosa Blankosa.
Afrokubanski crkveni običaji imaju velikog uticaja na kulturu Kube, pa tako i na ovo groblje. Neretko se mogu naći šarene krpene lutke pored grobova koje se daruju raznim božanstvima.
 U Vedadu obavezno probajte sladoled u poslastičarnici Coppelia, najpoznatijem proizvođaču sladoleda na Kubi koji je ovekovečen u filmu „Jagode i čokolada” (Fresa y chocolate) Tomasa Gutjeresa Alee.
Coppleia je još jedan primer turstičkog aparthejda koji vlada na Kubi: lokalci čekaju u redu da dođu do stola dok turisti - koji plaćaju u dolarima, ne pezosima - uvek imaju prednost ili su smešteni u posebnom odeljku. Obično možete da birate samo između dve ili tri vrste ukusa, a ako vam se posreći da dođete na dan ruma sa suvim grožđem, ne propustite da se počastite.
Havana Miramar- Miramar se prostire duž zapadne obale i odiše ekskluzivnošću. Tu su ambasade stranih zemalja, diplomatski objekti, ekskluzivne radnje, razne pogodnosti za bogate turiste. Tu su i stare, trošne kuće prelepog izgleda.

Šta tamo da radite: Obiđite Botaničku baštu sa raznim karipskim sadnicama i japanski vrt sa fontanama; Muzej Hozea Martija, čuvenog revolucionarnog pisca i pesnika ili pogledajte umanjenu repliku grada, drugu po veličini na svetu (iza one u Njujroku).
Posebno vam preproučujemo Nacionalni akvarijum, jedinstven na svetu. Ostrvska i karipska flora i fauna se dobro čuvaju zahvaljujući zaposlenima koji već poslednjih pet godina primaju priznanja od strane Colectivo Vanguardia Nacional.
Za doručak voće, za ručak jastog, a za večeru uz ritmove salse godit će koktel cuba libre. Kuba iznenađuje, u nju se zaljubljujete i na rastanku tugujete u želji za povratkom.Glavni grad Kube je mesto zbog kog želite da se vratite u prošlost kada je vreme, čini se, teklo sporije a život bio daleko jednostavniji.

Medije