avio karte aviokarte 
                          by Fantast Tourist , since 2005
 

IATA Logo   

Avio karta Beograd Njujork

 

Nigde toliko različitih naroda ne živi na tako malom prostoru, nigde ne postoji tako fascinantna svest o životu koji oblikuje oko dvesta različitih etničkih grupa, nijedan drugi grad nije toliko multikulturalan, a opet toliko jedinstven i nigde ne postoji toliko solitera. To je grad snova: grad brze zarade, velikih uspeha ali i velikih razočarenja.

Staza kojom su Indijanci pralazili preko ostrva i danas je glavna njujorška saobraćajnica: Brodvej. U naseljima na ušću reke Hadson od samog početka su se okupljali ljudi iz različitih zemalja.

Prvi veliki talas useljenika iz Evrope stigao je u Njujork 1836. Izgradnja stanova nije uspevala da zadovolji potražnju pa su nastale i prve sirotinjske četvrti (slum). Nakon završetka građanskog rata 1865.godine, nekadašnji robovi sklonili su se ovde od neprijateljstva na juu zemlje i broj stanovnika Njujorka premašio je milion. Godine 1898. Metropola Njujork s predgrađima sastojala se od pet upravnih okruga: centralni Njujork, tj. Menhetn, Bruklin, Bronks, Kvins i Sejtlend ajlend.

Njujork je postao prvorazredni svetski velegrad nakon Prvog svetskog rata kada su se prema nebu iznad Menhetna uzdigli i prvi soliteri. Iz tog perioda potiče i čuveni Empajer stejt bilding, sagrađen u art deco stilu i na mestu nekadašnjeg slavnog hotela Valdorf-Astorija. S njegove terase za posetioce i danas se priža jedan od najboljih pogleda na Menhetn.

Sve staro neprestano se sklanja s puta novom. Tako se i Grenič vilidž promenio iz vodećeg dela grada u 18. I 19.om veku u raj za ljude slobodnog duha i boeme u 20.om veku. Tokom godina takve stanovnike sve više je privlačio Ist vilidž. Taj deo grada, u kom su se nastanili nekadašnji doseljenici iz Nemačke, Poljske, Rusije i Portorika, postao je sedište hipika. Danas sve više ljudi s obzirom na primanja živi u luksuzno preuređenim stanovima iznad umetničkih galerija. Umetnici i studenti danas radije biraju južne delove grada, a nekada napušteni Ist sajd posteje jedan od najživljih delova grada. Ovde su došli i useljenici iz Južne Amerike, dok se Kineska četvrt, nekadašnja jevrejska četvrt koja je bila konkurencija Maloj Italiji, sve više širi prema istoku.

Neposredno nasuprot Bruklin hejtsu naići ćete na najšarmantnije mesto u Njujorku. Iza malih parkova nalaze se redovi malih kuća izgrađenih od opeke i peščanika, uz popločane ulice i avenije koje odišu neočekivanim mirom i spokojem. Nešto niže u Ulici Bruklin pogled će vam preko Ist Rivera privući ostrvo solitera, koje odavde izgleda kao veličanstvena kulisa za neku neverovatnu dramu.

Izgled Njujorka je jedan od najprepoznatljivijih u svetu. Nudi dosta toga što bi trebalo obići ka ste u njemu a neka od njegovih najpoznatijih obeležja i glavne turističke atrakcije su: Empajer stejt bilding, Kip slobode, ostrvo Elis, Brodvejska pozorišta, Muzej Metropoliten, čuveni Central Park, Vašington Skver park, poznati Rokfeler centar, najslikaniji Tajms skver kao i liksuzni šoping centri duž Pete i Medison avenije. Zatim zoološki vrt u Bronksu, Njujorška Botanička bašta, Koni Ajland. Karakteristični događaji vezani za Njujork su i Parada za Noć veštica, Mejson parada za Dan zahvalnosti, parada na dan Svetog Patrika.

Ovo je samo mali deo onoga što Velika Jabuka nudi i čime Vas mami da je probate.

Medije