avio karte aviokarte 
                          by Fantast Tourist , since 2005
 

IATA Logo   

Avio karta Beograd Sidnej

Bio je to najcudniji teret koji je kapetan Artur Filip ikada morao da preveze. Zapovednik flote krenuo je na svoje sedmomesecno putovanje od Engleske do istocne obale Australije sa 700 zatvornika koji su proterani iz Engleske i 450 mornararasporedenih na jedanaest brodova. Dana 18.januara 1788. godine brodski konvoj je stigao do prevlake koju su im drugi moreplovci preporucili kao sidrište i iscrpljenim zatvorenicima, medu kojimaje bilo i žena,dopušteno je da se iskrcaju kao slobodni ljudi.  
Novi doseljenici su u svojoj novoj domovini našli plodnu obalnu oblast, u kojoj naizgled nije bilo ljudi, i morse zalive koji su zadirali duboko u kopno. Dok su jedrenjaci neko vreme ostali usidreni u prirodnoj luci u zalivu Botani bej, neki emigranti su napravili prva skloništa na visokoj stenovitoj obali koju su nazvali Stene ( The Rocks). Tako je izgledao pocetak evropske kolonizacije Australije, a isovremeno je to i pocetak istorije luckog grada Sidneja, koji je izrastao na tom mestu.
Ako pridete danas tom istorijskom podrucju s mors, prvo što cete videti bice impresivno mnoštvo solitera. Moderni Sidnej je svetski velegrad u kom živi oko cetiri miliona ljudi. Ulice su stisnute izmedu visokih zgrada poput onih u Njujorku, a luka je živahna i izuzetno lepa. Za razliku od bucnog gradskog centra, u mnogobrojnim zelenim predgradima nalaze se destine hiljada pojeinacnih kuca s baštama i bazenima i tamo vlada spokojna atmosfera i praznicno raspoloženje.    
Simboj najveceg grada u Australiji je zgrada Sidnejske opere, sagradena na sprudu na rubu luke koji se proteže duboko u more. Velika krovna konstrkcija podseca na ogromnu školjku ili pak na jedra. U gradu treba uci u lift koji ce vas podici na visinu od 305 metarado vidikovca na tornju Sidnej. Odatle se pruža divan  pogled na grad i mnogobrojne zalive, akada je vreme vedro, mogu se videti i plaže na Tihom okeanu koje zapljuskuju visoki talasi, dok se na suprotnoj strani uzdižu Modre planine. Ispod vas masa ljudi se probija kroz trgovacki kvart u Pit stritu, u kome su prodavnoce prekrivene dugackim komadima platna za izradu jedara, koja ih zaklanjaju od sunca.
Moderna železnica ( Monorail) klizi gotovo bešumno kroz sam centar grada. Most Sidnej Harbor, koji stanovnici Sidneja iz milošte nazivaju“ Starom vešalicom za kapute“  zbog njegove celicen konstrkcije u obliku luka, povezuje severni i južni deo grada. Harbor bridž ima osam saobracajnih traka ,dve železnicke pruge, staze za bicikliste i pešake. Sve do izgradnje nove zgrade Opere, Stara vešalica bila je simbol ovog grada.  
Veliki deo donjogradskog saobracaja rešavaju brodovi. Brzi katamarani, kao i stariji trajekti,neprakidno putuju od jedne do druge strane luke te povezuju centar grada i udaljenija predgrada. Glavno pristanošte jeKružni kej na kom se mogu sresti brojni ulicni zabavljaci ,akrobate i muzicari koji stvaraju  urbanu atmosferu. U blizini je usidrena i kopija pobunjenickog broda Baunti koji se može razgledati ili se na njemu obici luka.
Nedaleko odatle nalazi se The rocks, prvo naselje koje su osnovali proterani zatvorenici cije su stare kuce obnovljene od strane gradskih vlasti i uklucene u turisticku oblast sa mnoštvom pabova i prodavnica. Medu njima je i Kedmanova koliba , najstarija kuca u Sidneju, podignuta 1816.godine.
        Nešto dalje, u zalivu Baunti bej, postavljen je spomenik u cast kapetana Kuka, koji je 1770. godine prvi hodao australijskim tlom i zauzeo citavu istocnu obalu u ime engleskog kraljevstva nazvavši je Nju Saut Vels. To je ono isto pristanište na kom su se osamnaest godina kasnije iskrcali prvi doseljenici i njihov kapetan Filip.                                  

Medije