Milano i Milanska Skala

Milano i priča o Milanskoj Skali

Nastala je kao potreba Milanskih patricijskih porodica. Da bi bila izgrađena, morala je biti srušena crkva. Vremenom je postala poznata po autentičnosti i prestižu. Skoro dva i po veka sinonim je za operu u Milanu i u svetu. A počelo je od vatrometa. Teatro ala Scala ili samo Milanska Skala.

Italija se danas smatra kolevkom opere. Sa operom ,,Dafne’’, Jakopa Perija u Firenci krajem  16-og veka, započinje da se razvija ova scenska umetnost. Ubrzo se širi ka drugim gradovima. U Milanu se opera razvija u okviru dvorskog pozorišta, u dvorištu Kraljevske palate.  U zimu 1776. tokom karnevala i vatrometa, izbija požar u kom je izgorelo Kraljevsko vojvodsko pozorište.

Ova tragedija najviše pogađa pripadnike najbogatijih porodica. Obzirom da je Milansko vojvodstvo u to vreme pod vlašću Habzburške imperije, devedeset najbogatijih ljudi se obraća  nadvojvodi Ferdinandu sa zahtevom da se izgradi novo pozorište. Zahtev ubrzo dolazi i do njegove majke, carice Marije Terezije. Uz odobrenje vladarke, gradnja započinje samo nekoliko meseci posle požara. Bogati milanezi unapred kupuju pozorišne lože i na taj način finansiraju gradnju.

Ipak, novi projekat zahteva mnogo više prostora. Da bi se dobio taj prostor, odlučiše da sruše jednu crkvu. Gotička crkva Santa Maria ala Skala iz 14-og veka odlazi u istoriju, da bi na njenom mestu nastala zgrada pozorišta. Arhitekta Đuzepe Pjermarini projektuje zgradu u stilu neoklasicizma koja biva svečano otvorena operom L’Europa Rikonosćuta  Antonia Salierija, 3. avgusta 1778. Pozorište dobija ime po srušenoj crkvi Novo kraljevsko vojvodsko pozorište ala Skala. Ima 3000 sedećih mesta sa  šest redova loža i dve lođone odnosno galerije. Reč skala prevodi se kao merdevine i potiče od vladarske dinastije Skaliđeri iz Verone, čiji su članovi podigli crkvu.

U skladu sa tradicijom tog vremena u pozorištu je postojao i kazino. Boravili su tamo trgovci i kockari i svakako ometali umetnike. Osvetljenje sa 84 uljne lampe predstavljalo je potencijalnu opasnost od požara pa je stoga u posebnim prostorijama bilo stotine kanti sa vodom. Kasnije su ih zamenile gasne lampe, a 1883. La Skala postaje prva javna zgrada u Milanu sa električnim osvetljenjem.

Oni bogati milanezi, koji su finansiranjem postali vlasnici loža, ukrašavali su ih veoma raskošno, po svojoj volji. Neke su lože postale istinska umetnička dela, sa rezbarijama i ogledalima. Mnogi su uživali u tome da budu viđeni. Danas je samo 15 loža sačuvalo prvobitni izgled.

Vremenom, La Skala postaje sinonim za akustičnost. Pažljivo se razmatra svaki predmet, pa čak i konopac za dizanje zavese. Kada su shvatili da prirodna tkanina kojom su obložena sedišta u gledalištu nemaju dobru akustičnost, zamenili su ih sintetičkim.

Rekonstrukcije tokom 20-og veka i jedna početkom novog milenijuma dovele su do smanjenja kapaciteta na današnjih 2030 mesta.

Istoriju La Skale pisali su najveći italijanski i mnogi svetski umetnici. Đoakino Rosini, Vinćenco Belini, Gaetano Doniceti, Đuzepe Verdi, Đakomo Pučini, Arturo Toskanini, Marija Kalas… Poseban odnos pozorište je imalo sa velikim maestrom Verdijem. On je čak nekoliko puta zabranjivao izvođenje njegovih dela jer je smatrao da orkestar modifikuje muziku. Preko 30 opera imalo je premijeru na ovom mestu.

I najveći umetnici često imaju tremu pred nastup u La Skali. Na to najviše utiče čuvena druga galerija, gde po pravilu sede najveći poznavaoci i kritičari. Izuzetna akustičnost jeste prednost ali neretko znači i nevolju za izvođača, jer se i najmanja greška čuje. Fijasko na sceni La Skale pamti se do kraja života.

Teatro ala Skala u Milanu danas čine istoimeni hor, orkestar, baletska grupa i filharmonija, a u prostorijama nekadašnjeg kazina danas je muzej pozorišta La Skala. Sezona se, po tradiciji otvara sedmog decembra, na dan sveca zaštitnika Milana Svetog Ambroza. Zbog bogate istorije, velikih imena, sjajnih uslova, prestiža i ugleda koji uživa, mnogi kritičari Milansku Skalu danas nazivaju najspektakularnijim teatrom na svetu.

Milano
Image by dimitrisvetsikas1969 from Pixabay

Par saveta za putovanje u Milano

Milano je predivan grad, istovremeno i istorijski i kosmopolitski, i smatra se jednom od najatraktivnijih destinacija u Italiji. Napovoljnija cena avio karte Beograd Milano (MXP) kreće se oko 39 €, sa uključenim aerodromskim taksama i ručnim prtljagom od 8 kg, podrazumevajući let sa low cost avio kompanijom „Wizz Air“.

Avio karte Beograd Milano, onosno na ovom letu saobraćaju I druge nacionalna avio kompanije, kao što su: „Alitalia“, „Air Serbia“ i mnoge druge.

Milano je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu, te obiluje hotelima različite kategorije i lokacije. Svakako, treba birati uvek za smeštaj hotel koji se nalazi na jednoj od linija metroa.

Za Milano Vam ne preporučujemo da rezervište hotele ispod 3*. Našu sjajnu ponudu za smeštaj u Milanu možete pogledati na sledećem linku (kliknite ovde).

U Milanu postoji široka transportna mreža kojom upravlja kompanija Azienda Trasporti Milanesi ili ATM. Zahvaljujući integrisanom sistemu putnih karata, prelaz između metroa, autobusa, tramvaja i trolejbusa je vrlo jednostavan.

Posebna pogodnost je Milano City Pass – turistička kartica. Ona vam omogućava besplatan gradski prevoz, popuste za određene atrakcije, besplatan ulazak u dva muzeja i još mnogo toga.

Sve informacije vezane za javni prevoz u Milano možete pronaći na sledećem linku (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Saznajte informaciju više
Avio karte Beograd - Milano-BEG-MXP
Više informacije za avio karte na relaciji Beograd - Milano možete pogledati na linku avio karte Beograd - Milano.
Cena avio karte Beograd - Milano krece se od 95 EUR


Milano (MXP) Avio karte


Avio karte - polazni aerodrom Beograd (BEG)



Najnovije u našem Magazinu



Najčtaniji tekstovi u Magazinu