avio karte
Avio karte Beograd Sarajevo

---

Avionske karte Beograd - Sarajevo

Jeftine avio karte Beograd Sarajevo

SARAJEVO, spoj istoka i zapada, grad burne istorije, smestio se na reci Miljacki, koja je opevana u pesmama, a okružen je divnom prirodom rasporedjenoj po planinama Jahorini, Trebeviću, Bjelašnici, Igmanu, dok je nadomak grada i prelepo Vrelo reke Bosne!

Sarajevo je najveći i glavni grad Federacije Bosne i Hercegovine, grad sa dušom, grad-heroj, ali ponosan na epitet “Evropski Jerusalim”! Za to su zaslužne brojne očuvane džamije, katoličke crkve, pravoslavni hramovi i sinagoge, koje spajaju i prepliću različite vere stanovnika ovog grada.

Ovde se jedu najbolji ćevapi, pije najbolja turska kahva i uživa u slatkoći ratluka… Brojni istorijski dogadjaji, vladavina i Turaka i Austrougara, ostavila je traga na današnji izgled grada, a veliko bogatstvo je sačuvano u brojnim različitim muzejima, kojima se vredi posvetiti.

Dodjite i uživajte u šetnji uz Miljacku, slikajući se sa brojnih mostova, i dopustite da vas splet ulica starog Sarajeva i duh Baščaršije odvedu u neko drugo vreme…uz neizbežan miris kahve…

Odaberite najpovoljnije letove i rezervišite odmah Vaše avio karte Beograd Sarajevo.

Online jeftine avio karte Beograd SARAJEVO

Beograd Sarajevo avionom je najbrža opcija za putovanje u Sarajevo. Beograd Sarajevo avion Air Serbie leti direktno. Avio karte Beograd Sarajevo na našem portalu.

Beograd je od Sarajeva udaljen vazdušnom linijom 192 kilometra, a putem, preko Loznice i Vlasenice, skoro 300 kilometara.

Direktan let za avio karte Beograd Sarajevo obavlja avio kompanija Air Serbia, za sad četiri puta nedeljno. Najjeftinija cena povratne avio karte Beograd Sarajevo košta od 135 eura (uključeno osveženje u avionu). Prtljag uz avio karte Beograd Sarajevo se dodatno naplaćuje. Direktan let traje 50 minuta.

Pratiti na sajtu aviokarta.rs akcije i popuste i tako obezbedite na vreme povoljne avio karte Beograd Sarajevo ! Let na istoj relaciji ima i Austrian airlines, ali sa jednim presedanjem, a ove povratne avio karte Beograd Sarajevo iznose od 200 eura (avio karte Beograd Sarajevo bez prtljaga), let za ove avio karte Beograd Sarajevo traje od 2.45-3h.

Avio karte SARAJEVO iz okruženja

Iz Temišvara, vezu sa Sarajevom održava Lufthansa, sa jednim presedanjem, povratna karta je od 375 eura (bez prtljaga).

Avio karte Beograd Sarajevo – Napomene za putovanje

Nakon kupovine avio karte Beograd Sarajevo korisno je znati sledeće. Lokalno vreme je isto kao u Srbiji. Za ulazak u Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku državljanima Srbije nije potrebna viza, ni pasoš. Može se sa ličnom kartom preći granica.

Valuta plaćanja je konvertibilna marka, KM (1 euro=1.95 KM). Na aerodromu postoji menjačnica.
U Sarajevu se nalazi Ambasada Republike Srbije na sledećoj adresi: Obala Maka Dizdara 3a, a broj telefona: +387 33 260-090.

Hotelski smeštaj u SARAJEVU

Što se tiče smeštaja u okolini aerodroma, nadomak aerodroma nalazi se hotel „Suljović“ 3*, u kom je jednokrevetna soba 20 eura, a dvokrevetna 40 eura (samo noćenje). Još jedan hotel je nedaleko od aerodroma, „New hotel“ 4*, u kom je dvokrevetna soba sa doručkom od 65 eura.

Na 4 kilometra južno od aerodroma je motel „Barka“, u kom je jednokrevetna soba 30 eura, a dvokrevetna 47 eura. U istom pravcu je zanimljiv smeštaj u vidu brvnara, „Dolić“ 3*, pa tako možete iznajmiti brvnaru za dvoje za 50 eura.

Privatni apartmani, pansioni, oko centra grada mogu da se rezervišu za cenu od 15 – 20 eura za noć (Zeyno, Feel like home, Zaara guest house, Adi apartments, Miris Dunja, Green gate…booking.com).
U blizini centra grada, hoteli sa 3*, dvokrevetna sa doručkom, mogu da se na booking.com nadju po ceni od 32-64 eura (Saraj, Herc, Vila Orient, Astra old town).

Malo bolji hoteli u gradu ili okolinu su od 55-90 eura za noć, dvokrevetna soba sa doručkom (npr. Bistrik 4*, Art 4*, Old town 4*, Bejturan 4*, Marriott 4*, Europa 5*, City boutique 4*, Sana 4*…).

Ukoliko Vam je potrebna pomoć pri odabiru smeštaja u Sarajevu, slobodno nam se obratite prilikom kupovine avio karte Beograd Sarajevo, kako bi smo kreirali ponudu prema Vašim zahtevima.

Šta videti u SARAJEVU

Baščaršija predstavlja samo srce Sarajeva, svakako sinonim za ovaj grad. Čitav kvart starih kućica, uličica, sagrađeni su u vreme Osmanlijskog carstva i dan danas opstaju. Još u vreme Osmanlija ovo je bilo središte trgovine, a oduvek mesto svih bitnijih društvenih dogadjaja.

Kazandžiluk ulica je tek posebna priča, sa veoma živopisnim i bogatim tezgama.

Na Baščaršiji se nalaze brojni zanimljivi kulturno-istorijski objekti: dva preostala sarajevska natkrivena bazara (Gazi Husrev-begov i Brusa bezistan), Gazi Husrev-begova džamija, medresa i biblioteka, Sahat kula, radnje čuvenih sarajevskih zanatlija, Morića i Kolobara han, Baščaršijski trg sa Sebiljom… Pored toga, ovde su najpoznatije ćevabdžinice, buregdžinice…

Srce Baščaršije je Sebilj, poznati trg gde je jedna od glavnih gradskih česmi (fontana), koja je uvek okružena golubovima.

Odmah do Kazandžiluka je Baščaršijska džamija. Zvanično ime džamije je Havadže Duraka, izgrađena je 1530. godine.

Dijagonalno od ove džamije je Brusa Bezistan – muzej istorije, od praistorijskog doba do srednjeg veka, u zgradi koju je izgradio 1551. Rustem-paša Veliki vezir Sulejmana Veličanstvenog. Objekat je služio za prodaju svile koju je sam osnivač proizvodio u Bursi. Objekat je otvoren od utorka do subote, od 11-14h, a ulaznica je 3 KM (deca 1 KM).

Odmah kod ovog bezistana je čuvena ćevabdžinica “Željo”, kažu najbolji ćevapi!

Ferhadija predstavlja glavnu pešačku ulicu u Sarajevu, po mnogima najšarmantniji deo grada, a prostire se od spomenika Večna vatra, pa sve do Gazi-Husrefovog bezistana i Sat-kule. Upravo je ona mesto gde je sudar Istoka i Zapada, jer je na njenom početku (ili kraju, zavisi kako se posmatra) linija spajanja kultura Istoka i Zapada (obeleženo na pločniku, tu se svi fotografišu). Ferhadiju najviše odlikuje arhitektura iz perioda Austro-Ugarske. Pored brojnih kafića i prodavnica, ova ulica obiluje brojnim znamenitostima: Večna vatra, džamija Ferhadija, Katedrala Srca Isusova,

Saborna Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, gradska pijaca Markale (otvoreni i zatvoreni deo), Muzej zločina protiv čovečnosti i genocida, Galerija 11/07/95…

Sat-kula, obnovljena u 17.veku, je jedini sat u svetu koji pokazuje vreme a la turca (lunarni sat) ili takozvano tursko vreme. To tursko vreme zapravo označava ono što je za Muslimane najbitnije – početak noći, jer se vreme molitvi organizuje u odnosu na momenat zalaska sunca. Tako da sat služi da pokaže kada će sunce danas zaći u Sarajevu. Bata Živojinović je, inače, odavde pucao u filmu „Valter brani Sarajevo“.

Muzej Jevreja Bosne i Hercegovine je nadomak linije spajanja Istoka i Zapada. Trenutno, zbog kovida-19, otvoren je od 11-14h, od utorka do petka (adresa Velika avlija Laure Papo Bahorete, bb, a ulaznica je 3 KM, za decu 2 KM). Muzej ima tri sprata i smešten je u nekadašnjoj najstarijoj sinagogi u Bosni, izgradjenoj u drugoj polovini 16.veka. Posebna pažnja je data prikazu stradanja ovog naroda u toku Drugog svetskog rata

Saborna pravoslavna crkva posvećena rodjenju Presvete Bogorodice je završena i otvorena 1872.godine. Ikone za ikonostas su donate iz Rusije.

Preko puta pravoslavne crkve je Umetnička galerija Bosne i Hercegovine ( Zelenih beretki 8).

Katolička crkva Srca Isusovog, 19.vek, jedini objekat u gradu u kom nije dozvoljeno fotografisanje! Ima zanimljive vitraže, radjene u Beču.

Džamija Ferhadija je na uglu ulica Ferhadija i Vladislava Skarića, u neposrednoj blizini Tašlihana i Gazi Husrev-begovog bezistana. Podigao ju je bosanski sandžak-beg Ferhad-beg Vuković-Desisalić u zlatno doba osmanskog carstva (pretpostavlja se između 1561. i 1562.godine). Uz džamiju je prvobitno izgrađen i mekteb, imaret (javna kuhinja), česma i šadrvan, koji su izgoreli u požarima 1679. i 1897. godine, tako da se danas pokraj Ferhadija džamije nalazi tek malo mezarje sa dvadesetak nišana (nadgrobnih spomenika).

Na par minuta hoda od ove džamije nalazi se zanimljiv lokal, Tesla Pub (ulica Muvekita 1), popularan je jer se ispred nalazi skulptura Nikole Tesle, sa kojom možete da se slikate, kao da pričate sa Teslom.

Na mestu gde se Ferhadija susreće sa Titovom ulicom gori Večna vatra, kao spomen na sve one koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma. I tu se završava Ferhadija.

Najimpresivnije džamije Sarajeva su svakako Gazi Husrev-begova džamija, Careva džamija, Alipašina džamija, Baščaršijska džamija i Ferhadija. Većina džamija datira iz 15. i 16. veka.

Kada je reč o katoličkim crkvama, najznačajnije su Katedrala Srca Isusova, Franjevačka crkva Sv. Ante Padovanskog i Crkva Sv. Josipa.Pravoslavne crkve koje zaslužuju posetu su Saborna Crkva rođenja Presvete Bogorodice i Crkva Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila iz 14. veka, poznata i kao Stara pravoslavna crkva. Najznačajniji jevrejski hram u Sarajevu je Aškenaška sinagoga, koja spada u red najvećih evropskih sinagoga. Sinagoga se nalazi na drugoj strani Sarajeva u odnosu na Baščaršiju i centar, na obali Miljacke, izmedju mostova Ćumurija i Drvenija (ograda od drveta). Otvorena je početkom 20.veka, a gradjena u mavarskom stilu.

Gazi Husrev-begova džamija je nedaleko od Morića hana i najznačajniji je islamski objekat u celoj Bosni i Hercegovini. Verovatno je najlepši primer otomanske islamske arhitekture na celom Balkanu. Stil u kome je džamija izgrađena oponaša stil ranih istanbulskih džamija. Otvorena je za posetioce u određenim vremenskim terminima.

Još jedna značajna džamija u gradu je Careva džamija, koja se nalazi kod Carskog mosta, ali sa druge strane grada u odnosu na Baščaršiju.
Carski most (ćuprija) izlazi na Brusa Bezistan. Most je gradjen polovinom 15.veka.

Džamija je otvorena 1457.godine, u klasičnom otomanskom stilu, i najstarije je mesto za molitve u gradu. Njenu izgradnju je finansirao i omogućio osnivač grada Sarajeva Isa Beg Isaković. Pošto je srušena I izgorela, novu džamiju je izgradio Sulejman Veličanstveni polovinom 16.veka.
Iza džamije je Sarajevska pivara.

Alipašina džamija je sagrađena je 1561. godine. Džamiju je izgradio Hadim Ali-paša, budimski begler-beg u vreme kada je upravljao Bosanskim pašalukom.

Galerija Isfahan (ulica Sarači 77), čiji je vlasnik Iranac Parviz Mohammadi, je najčuvenije mesto za kupovinu i razgledanje iranskih tepiha, a nalazi se u Morića-hanu, koji je iz polovine 16.veka, restauriran za brojne prodavnice, suvenirnice, restorane, a smešten izmedju dve džamije-Baščaršijske i Gazi-Husref begove. Ime je dobio po Mustafi Moriću, čoveku koji je upravljao hanom.
Na minut hoda od Morića-hana je Stara pravoslavna crkva (ulica Mula Mustafa Bašeskije).

Muzej “Valter brani Sarajevo” (ul. Dženetića Čikma 12, svaki dan 9-17h) je zanimljiv filmski muzej, sa akcentom na čuveni film. Najupečatljivije scene posetioci ovog muzeja mogu pogledati na filmskom platnu, dok su glavne scene koje su snimane u unutrašnjosti objekata prikazane kroz sam enterijer muzeja.

Olimpijski muzej prikazuje Olimpijske igre u Sarajevu 1984.godine. Svečano je otvoren u oktobru 2020.godine. (ul. Petrakijina 7, radno vreme 10-18h)

Narodno pozorište je najveća pozorišna kuća u Bosni i Hercegovini i jedna od najznačajnijih u Jugoistočnoj Evropi. Otvoreno je 1921. godine, a svečani čin otvaranja pripao je Branislavu Nušiću, tadašnjem načelniku Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete.

Na brdu se nalazi i jedna od najstarijih utvrda grada, gde je još u srednjem veku bila tvrđava, a nešto kasnije Osmanlije su izgradile utvrđenje, onda i Austro-Ugari, jer zapravo sa tog brda lepo se može kontrolisati čitava dolina reke Miljacke i na taj način kontrolisati ceo grad.

Verovatno jedna od najpoznatijih lokacija u Sarajevu jeste ona gde se, kod mosta Latinska ćuprija, spajaju ulice Zelenih beretki i Obala Kulina bana. Tu je 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip, član revolucionarne organizacije “Mlada Bosna”, izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika, nadvojvodu Franza Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. U istoriji je to zabeleženo kao Sarajevski atentat, neposredni povod za izbijanje Prvog svetskog rata, ili Velikog rata.

Tu je danas zgrada Muzeja Sarajevo 1878-1918.godine, a nekada je tu bila Šilerova radnja. Muzej je trenutno zbog kovida-19 otvoren od utorka do subote, od 11-14h, a ulaznica je 4 KM (deca 1 KM). Stope Gavrila Principa su sada odmah sa leve strane čim uđete u Muzej.
Most je od 1918. do 1992. nosio naziv Principov most, nakon čega mu je vraćen stari naziv.

Jedna od najlepših i najzanimljivijih zgrada izgrađenih tokom austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine je zgrada Gradske kuće (većnice), koja je pravo arhitektonsko remek-delo. Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda izvršen je upravo nakon njegove posete Gradskoj kući. Smeštena je na obali Miljacke, kod mosta Šeherćehaja, a poznat je i kao “Gradonačelnikov most”. Početkom 17. veka sagradio ga je Hadži Husein, koji je tada bio šeher-ćehaja, odnosno gradonačelnik.

Nadomak Gradske kuće počinje čuvena ulica Bravadžiluk (u njoj su ćevabdžinica Ferhatović i džamija Baščaršija). Tu su nekada bravadžije pravile brave, katance i sve te stvari koje su bile bitne u tom trenutku, ali sada je ona poznatija kao ulica hrane. Tako na primer, ukoliko želite probati ćevape i pitu, definitivno nećete pogrešiti bilo gde to da probate u toj ulici, u bilo kom restoranu ili lokalu.

Sa druge strane mosta je čuvena Inat kuća, sada ekskluzivni restoran. Godine 1896. Austrijanci su došli u Sarajevo da izgrade mesto za svoju administraciju i hteli su da izgrade Gradsku kuću. Međutim, Inat kuća je bila na tom mestu i čovek koji je bio vlasnik te kuće, nije hteo da proda svoju kuću i zemljište. I tako je posle nekoliko meseci pregovaranja konačno pristao na to za određenu sumu novca, ali pod jednim uslovom – da mu kuću prenesu na drugu stranu reke i to ciglu po ciglu. Austrijanci su to na kraju i uradili i onda konačno izgradili Gradsku kuću na današnjem mestu.

Zemaljski (Nacionalni) muzej Bosne i Hercegovine predstavlja najveći, najstariji i najznačajniji muzej Bosne i Hercegovine, osnovan 1888. godine. Nalazi se u velelepnoj zgradi, podignutoj 1909. godine specijalno za ovu namenu. Bogata zbirka muzeja je razvrstana u nekoliko grupacija: arheološko, prirodnjačko i etnografsko odeljenje. Arheološko odeljenje sadrži vredne eksponate sa teritorije ne samo Bosne i Hercegovine, nego i Evrope, a neki od njih datiraju još od praistorije. (adresa: Zmaja odd Bosne 3, radno vreme je od utorka do petka 10-19h, vikendom 10-14h, ponedeljkom ne radi, a ulaznica je 8 KM, deca 6-18 godina 3 KM).

Pored je Istorijski muzej BiH, na adresi Zmaja od Bosne br.5. Muzej je osnovan posle II svetskog rata, a nudi istorijsku postavku, istraživačku biblioteku i kulturno-istorijsku nasledje Sarajeva. Otvoren je od 9-19h, a ulaz je 5 KM.

Iza Istorijskog muzeja je kafić Tito, jako popularan među turistima, sa velikim brojem fotografija iz perioda stare Jugoslavije. Odmah iza je prelepo Vilsonovo šetalište, uz reku Miljacku.

Blizu Ledene dvorane Skenderija nalazi se jedna zanimljiv muzej – Muzej optičkih iluzija (adresa: Skenderija 28). Informacije o radnom vrememu, ulaznicama i napomenama pogledajte ovde: http://moisarajevo.ba/izp.php

Nedaleko od Muzeja, na obali Miljacke, nalazi se zgrada Parlamenta BiH. Pored je Akademija lepih umetnosti, a ispred je most Festina lente, zanimljiv po arhitekturi, a otvoren 2012.godine. Povezuje Akademiju lepih umetnosti i Obalu Kulina Bana.

Čajdžinica Džirlo (ulica Kovači br.6) postoji od 2012. godine, nalazi se na 100 metara od Sebilja. Husein Džirlo je vlasnik, domaćin, konobar i simbol ove prelepe čajdžinice. Do 2012. godine živeo je u Italiji. Nakon očeve smrti vraća se u Sarajevo i otvara ovaj prelepi lokal, u kom se služi preko 70 vrsta napitaka, od toga 50 vrsta čajeva. Salep je posebna priča i za svaku preporuku.

Novo Sarajevo prostire se dalje na zapad od Baščaršije, između ulice Maršala Tita sa jedne strane, do same reke Miljacke sa druge. Niču nova naselja, soliteri, visoke zgrade, tu je i Veliki park, Mali park. Tu su i novi tržni centri, blizu je Alipašina džamija, 16.vek, zatim zgrada Predsedništva BiH, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo zdravlja BiH, brojne ambasade…

Za mnoge turiste, zanimljiv vid pregled grada je vožnja žičarom, koja povezuje Sarajevo i Trebević. Ova planina je južno od Starog Grada, popularno je izletište za Sarajlija, čiji je najviši vrh 1629 metara. Prema istoku Trebević se nadovezuje na Jahorinu. Od centra grada putem je udaljen 12 kilometara. Žičara radi svaki dan od 9-17h, a povratna karta je 20 KM. Na adresi Hrvatin bb je stanica za ukrcavanje u Sarajevu.

Javni prevoz u SARAJEVU

U Sarajevu javni gradski prevoz gradjana opslužuju 43 autobuske, 32 minibuske, 6 trolejbuskih i 6 tramvajskih linija. O svakoj liniji posebno možete da se informišete na sledećoj stranici:
https://gras.ba/bs/index.php?option=com_sppagebuilder&view=page&id=7&Itemid=481
Cena karte, bez obzira na dužinu putovanja, iznosi 1.60 KM (deca 0.50 KM) za svaki vid prevoza.
Karte su skuplje ako se kupuju kod vozača tramvaja ili trojlejbusa.
Autobusi i minibusevi imaju linije i za prigradska naselja. Sve linije autobuskog saobraćaj pogledati na: https://gras.ba/bs/index.php/autobuski-saobracaj, a za minibus prevoz pogledati na: https://gras.ba/bs/index.php/minibuski-saobracaj

Aerodrom SARAJEVO (SJJ)

Aerodrom u Sarajevu se nalazi oko 10km jugozapadno od centra grada, ako se ide kolima. Smešten je uz naselje Dobrinja i Aerodromsko naselje. Ovo je najznačajniji aerodrom u BiH. Kapacitet aerodroma je do milion putnika godišnje.

Prvi komercijalni let je obavljen 1930.godine na relaciji Beograd-Sarajevo-Podgorica. Ovaj sadašnji aerodrom, sa zgradom i pistama, otvoren je 1969.godine za civilni vazdušni saobraćaj. Nagli razvoj je doživeo u vreme kad je Sarajevo bilo domaćin ZOI, 1984.godine.

Popularni su letova sa ovog aerodroma kompanijom Wizair ka gradovima: BUDAPEST, DORTMUND, MEMMINGEN, COPENHAGEN, LONDON LUTON, BASEL MULHOUSE, BRUSSELS CHARLEROI, PARIS BEAUVAIS, EINDHOVEN, GOTHENBURG.

Na letovima LH Grupacije (Lufthansa – Austrian Airlines) predati prtljag ne sme sadržati alkoholna pića sa preko 70% sadržaja alkohola. Putnicima u predatom prtljagu je dozvoljeno uneti alkoholna pića sa 24 % alkohola, kao i alkoholna pića sa 24-70 % sadržaja alkohola ukoliko su u originalnom fabričkom pakovanju.

Kako doći do/od aerodroma SARAJEVO (SJJ)

Do aerodroma se može doći iz Sarajeva (i obratno) autobuskom linijom, po utvrdjenom redu vožnje. Autobus polazi sa Baščaršije. Cena karte u jednom pravcu je 5 KM. Pogledati raspored polazaka autobusa ka aerodromu, i obratno: https://www.sarajevo-airport.ba/Page/Autobus

Drugi vid prevoza je taksi, čija se stajališta nalaze na aerodromu kod terminala B. Cena vožnje je jedinstvena, i to: start 1.90 KM, po km vožnje 1.20 KM.

Na aerodromu postoji 12 rent-a-car agencija.

Rezervišite na vreme Vaše avio karte Beograd Sarajevo i uživajte u ovom čarobnom gradu..