Solun, priča o postanku grada

Kako je nastao Solun

Njegove ulice gledaju ka zalivu Termaikos, njegove trgove obasjava Sunce Vergine a njegov naziv ime je jedne žene. Priča o njemu traje vekovima. Započeta je na bojnom polju, nastavljena kroz težnju čoveka, vladara, da izrazi svoju ljubav prema ženi i traje do danas, isprepletana burnom istorijom. Sa njegovom istorijom povezani su ljudi koji su obeležili čitave epohe. Grčki grad Solun ili Tesaloniki.

Četvrti vek p.n.e. beše period velikih događanja na tlu Grčke. U njegovoj drugoj polovini dominantna figura postaje Filip II Makedonski. On osvaja brojne gradove i tako širi moć svoje kraljevine Makedonije. Filip ima interesantnu strategiju. Kako osvoji koju kraljevinu, tako se ženi njihovom princezom. U jednom momentu oženjen je sa sedam princeza iz osvojenih kraljevina. Princeza simboličnog imena Nikisipolis ili Grad pobede, udata je za njega posle osvajanja Fere. Nikisipolis je Filipu podarila ćerku i umrla odmah po njenom rođenju. Obzirom da je rođena na dan kada je njen otac izvojevao još jednu pobedu na bojnom polju i ona dobi simbolično ime. Pred Filipom je 352 g.p.n.e., na Kročkom polju, pala vojska Fokiđana i on postaje apsolutni vladar u Tesaliji. Tek rođenoj ćerki daje ime Tesalijska pobeda ili Tesaloniki.

Posle smrti majke brigu o Tesaloniki preuzima četvrta Filipova žena Olimpijada, majka Aleksandra Velikog. Tesaloniki nije često uživala u društvu svog slavnog polubrata, jer je on vreme najviše provodio sa čuvenim filozofom Aristotelom. Posle Aleksandrove prerane smrti u Vavilonu 323. godine.p.n.e. njegova velika imperija je brzo izdeljena. Izdelili su je međusobno Aleksandrovi generali – diadosi.

Ubrzo, među njima dolazi do brojnih sukoba. U tim previranjima oko nasleđa i vlasti nad ogromnom teritorijom aktivno učestvuje i Aleksandrova majka Olimpijada. Sin jednog od glavnih diadosa po imenu Kasander, konačno preuzima teritoriju današnje Severne Grčke. Godine 316 p.n.e. zauzima tvrđavu Pidnu u kojoj borave Olimpijada i Tesaloniki ali i Aleksandrova žena Roksana i sin Aleksandar IV. Po naređenju Kasandera, Olimpijada biva kamenovana do smrti a kasnije bivaju pogubljeni Aleksandrovi žena i sin. Aleksandrova polusestra Tesaloniki, ipak ima drugačiju sudbinu. Kasander je uzima za ženu. Već sledeće godine on osniva novi grad, kome namenjuje ulogu buduće prestonice Makedonije. Gradu daje ime po svojoj ženi – Tesaloniki. Kasander i Tesaloniki imali su tri sina i sva trojica su postali kraljevi Makedonije. Imali su nasleđena imena, Filip i Antipater po dedovima a Aleksandar po slavnom ujaku.

Iako nije često viđala svog polubrata, Tesaloniki je bila izuzetno vezana za njega. Posle Aleksandrove smrti, ophrvana tugom, poželela je da se baci u more i okonča svoj život. Ovde započinje poznata legenda po kojoj se nije utopila nego se pretvorila u sirenu.

Kao sirena Tesaloniki, lutala je morima tražeći Aleksandra i nadajući se da nije mrtav. Svaki brod na koji bi naišla zaustavljala bi i mornarima postavljala isto pitanje: ‘’Da li je živ kralj Aleksandar’’ ? Za posadu bi samo jedan odgovor značio nastavak putovanja i života, i trebalo je da glasi: ‘’On živi, vlada i osvaja svet’’. Ako bi čula drugačiji odgovor od ovog, Tesaloniki bi se pretvarala u strašnu Gorgonu a brod bi sa posadom završavao na dnu mora.

Danas grad Tesaloniki leži u zalivu između poluostrva Halkidiki na istoku i Pierije na zapadu. Nedaleko od obale stoji velelepni spomenik Aleksandru Velikom. Spomenik sireni Tesaloniki može se videti na ostrvu Tasos. Na postamentu ispod statue sirene stoji: ‘’ To nije bilo ostrvo, to je bilo biće koje leži u moru. To je sestra Aleksandra Velikog, sirena koja je tugovala za svojim bratom i činila more nemirnim’’.

solun
Image by dimitrisvetsikas1969 from Pixabay

Par saveta za putovanje u Solun

Povratne avio karte Beograd Solun (SKG) možete kupiti za samo 175€ sa uključenim ručnim prtljagom. Do Soluna se brzo stiže direktnim letom avio linijom „AirSerbia“ i “Aegean Airlines”.

Avioni u toku letnje sezone, u period jun-septembar, saobraćaju svakodnevno u dva termina. U zimskom delu godine, ne rečunajući period oko novogodišnjih praznika, avio karte Beograd Solun su značajno jeftinije.

Nakon što bezbedite Vaše avio karte Beograd Solun, sve što je potrebno da zatražite ponudu za hotelski smeštaj i dostavičemo u najkraćem roku.

Ako u Solun dolazite u letnjoj sezoni, rezervišite hotel na krajnjem jugu Solunskog zaliva u nekom od poznatih gradskih letovališta Agia Triada, Nea Epivates ili Peria. Cene i raspoloživost hotela u Solunu možete proveriti klikom na sledeći link (ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Saznajte informaciju više
Avio karte Beograd - Solun-BEG-SKG
Više informacije za avio karte na relaciji Beograd - Solun možete pogledati na linku avio karte Beograd - Solun.
Cena avio karte Beograd - Solun krece se od 95 EUR


Solun (SKG) Avio karte


Avio karte - polazni aerodrom Beograd (BEG)



Najnovije u našem Magazinu



Najčtaniji tekstovi u Magazinu