Albanija, Tirana gledano očima turiste, znatiželjnog i uvek spremnog da vidi nešto novo i drugačije. Za putovanje u Tiranu, svaka epoha je važna i posebna. Svaki period istorije donese poneku atrakciju, a ona se vremenom pretvori u znamenitost. I one znamenitosti, koje su nastale kao produkt paranoje, predostrožnosti ili straha, mogu postati simboli nekog grada, regije ili čitave države. Jedan od prepoznatljivih simbola Albanije jesu bunkeri Tirane.

Kada su 1971. godine članovi Centralnog komiteta Komunističke partije Albanije odlučili da je vreme za utvrđivanje odbrambenih linija, teško da su pretpostavili da započinju priču koja će jednom izroditi turističku ponudu.. Tadašnji vrhovni vođa, Enver Hodža je još šezdesetih godina zaoštrio odnos sa susednom Jugoslavijom, a potom i sa Sovjetskim savezom. Ovaj verni sledbenik Staljinovih metoda je istupivši iz Varšavskog pakta, očekivao napade baš iz ovih zemalja. Stoga je, uz podršku svog bliskog saradnika, premijera Mehmeta Šehua, odlučio da te napade i eventualnu invaziju, dočeka spremno. U skladu sa doktrinama gerilskog ratovanja i armije koju je u ogromnom udelu činila pešadija, odlučio se za masovnu gradnju bunkera. Započinje program ,,bunkerizacije“ Albanije.

Putovanje u Tiranu se razlikuje od svega što ste videli. Bunkeri se grade u svakom kutku zemlje. Na planinskim padinama, u ravnicama, na gradskim ulicama, na plažama, u vinogradima… Bunkerizacija započinje 1975. i traje do 1985. kada umire Enver Hodža. Za to vreme bunkeri su preplavili zemlju. Gradili su ih od armiranog betona a mnogi su imali oblik koji spolja gledano potseća na pečurku. Bilo je nekoliko tipova bunkera. Od malih, koji su bili predviđeni za samo jednog ili dva artiljerca, do velikih nuklearnih skloništa ispod zemlje, povezanih dugim tunelima. Namena je bila jasna, morali su da izdrže napad svog, tada poznatog oružja, uključujući hemijsko i nuklearno. Da bi bili sigurni u efikasnost, obavili su testiranja već u prvoj godini gradnje. Zatvorili su nekoliko životinja u bunkere, a potom iz aviona i teške artiljerije ispaljivali tone bombi na njih. Životinje su preživele, a graditelji su bili sigurni da rade pravu stvar. Trebalo je samo usmeriti sredstva iz budžeta i posao je započet. Ulaganje u privredu, saobraćajnu infrastrukturu ili obrazovanje, čekali su neko drugo vreme. Odbrana zemlje bila je na prvom mestu.

Iako je plan bio izgraditi 221 hiljadu bunkera, stiglo se do broja od samo 173.371. Skoro šest bunkera po kvadratnom kilometru površine zemlje. Po tadašnjem broju stanovnika, čitava Albanija mogla se smestiti u bunkere, ako bi u svakom bilo po 11 ljudi.
Kada umire Hodža, prestaje i bunkerizacija. Nikada nisu služili svrsi kojoj su prvobitno namenjeni.
Devedesete donose političke promene. Sa promenama i bunkeri padaju u zaborav i mnogi arhitektonski propadaju. Ipak ne svi. Stanovnici ih svesno i nesvesno čuvaju od zaborava. Pretvaraju ih u staništa, restorane, kafane, prodavnice, štale…

Prestonica Tirana bila je bunkerisana sa nekoliko hiljada objekata smeštenih u pedeset krugova oko grada. Godine 2014. jedan od najvažnijih bunkera pretvoren je u muzej. Na severoistočnom obodu grada je ulaz u sačuvani bunker građen u pet nivoa ispod zemlje, sa preko stotinu soba, uključujući i veliku Skupštinsku salu. Ima oblik petokrake. Klasičan primer atomskog skloništa za eventualni smeštaj vlade i najviših državnih i partijskih funkcionera. Ovaj podzemni kompleks prvi je prešao put od bunkera do muzeja. Kada je zvanično otvoren za posete, predstavio se nazivom Bunk’art. Posetiocima je ponudio istorijsku izložbu kao i postavke vezane za vojnu istoriju, sport i obrazovanje. Značajan deo čine sobe Envera Hodže i Mehmeta Šehua. Tu je, naravno, deo koji govori o velikom projektu bunkerizacije Albanije.

Posle nekoliko godina Bunk’art je dobio mlađeg brata po imenu Bunk’art 2. Sa 24 sobe neuporedivo je manji od prethodnika ali sa turističkog stanovišta ima značajnu prednost. Udaljen je svega 50 metara od centralnog gradskog trga Skenderbeg. Projektovan je za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova. Danas Bunk’art i Bunk’art 2 u svojim sobama i hodnicima čuvaju sećanja na vreme kada je bunkerizacija bila najvažniji državni projekat. I čine značajan i nezaobilazan deo turističke ponude Tirane.

Za putovanje u Tiranu i posetu ovom gradu prepunom predrasuda, od kog ne očekujete ništa, a dobijete mnogo, možete rezervisati let Beograd Tirana, na našem portalu. Beograd Tirana letovi se obavljaju direktnom linijom avio kompanije Air Serbia.

Više o samom BunkArtu možete videti na sajtu turističke organizacije Tirane.