Austrija Beč i kako je nastala čuvena Saher torta u Beču. Isprobajte Saher torta recept ! Ako je Vaš izbor Bec vreme je za Bec putovanje kroz slatke priče.

Saher torta, poznata i kao Saher kolač ili Eduard Saher torta u Beču, je čuvena klasična bečka torta. Verovatno najpoznatija čokoladna torta svih vremena. U nastavku teksta saznaćete kako je Saher torta nastala, gde probati najbolju Saher tortu u Beču i savršeni recept za pravljenje ovog specijaliteta.

Saher torta u Beču – istorija i kako je sve počelo

Decenije i vekovi su prošli i paučina se odavno nahvatala na godinu 1832. Vreme je prošlo ali sećanje nije izbledelo. Na momka od nekih šesnaest leta, koji je preuzeo na sebe zadatak, što je bio namenjen nekom drugom, daleko iskusnijem. I koji je uspeo u tome. Zadivio je vladara i njegove goste, a svojim naslednicima postavio temelje ozbiljnog posla i mogućnost da dožive slavu.

Beč je u pomenuto vreme bio jedan od ekonomskih i kulturnih centara Evrope. Najveću moć u svojim rukama, tada je imao ministar spoljnih poslova i potonji kancelar Austrijske imperije, Princ Klemens Vencel fon Meternih. Igrao je Meternih glavnu ulogu tokom Bečkog kongresa, kada je Evropa dobijala nove granice, posle Napoleonovih ratova. Koliku je moć imao najbolje govore istoričari koji čitavu prvu polovinu devetnaestog veka nazivaju Meternihovo doba, a njega samog, kočijašem Evrope.

Upravo je Meternih bio vladar sa početka priče, koga je uspeo da zadivi jedan šesnaestogodišnjak.

Sve je počelo prijemom na bečkom dvoru, kada je Meternih očekivao visoke zvaničnike iz inostranstva. Zatražio je od dvorskih kuvara da za tu, važnu priliku, pripreme potpuno novu poslasticu. Tortu ili kolač. Uz opasku ‘’Nemojte me osramotiti večeras’’. Na žalost, glavni kuvar, koji je obično preuzimao na sebe takve zadatke, je tog dana zbog bolesti ostao kod kuće.

A onda se javio pomoćnik kuvara, šesnaestogodišnji Franc Saher i rešio da pokuša. Posavetovao se sa svojom sestrom Anom i potom napravio vrlo jednostavan kolač. Sunđerast suvi biskvit sa pekmezom od kajsije i čokoladnim prelivom. Gosti su bili veoma zadovoljni. Saher torta je našla svoje mesto na redovnom meniju.

Ipak, popularnost je došla mnogo kasnije. Sin Franca Sahera, Eduard, bio je školovan i od oca pripremljen da nastavi posao. Radio je kao kuvar-poslastičar u poslastičarnici Demel u centru Beča. Recept za tortu svog oca je usavršio i nastala je Saher tortra kakvu je danas znamo. Tako je Demel, bila prva poslastičarnica gde se prodavala ‘’Original Saher torta’’.

Uspeo je Eduard Saher da stekne kapital i da od vrsnog poslastičara postane uspešni hotelijer. Godine 1876. otvora svoj hotel, u samom srcu Beča. Isprva se zvao Hotel de l’Opera, zbog neposredne blizine zgrade Opere. Posle četrnaest godina preimenovan je u Hotel Saher. I evo, skoro vek i po, stoji na svom mestu i danas je jedan od najpoznatijih u Beču.

Saher torta u Beču i sama priča o njoj je imala i svoj zaplet. Eduard Saher i njegova žena Ana učinili su svoj hotel svetski poznatim a tortu izuzetno traženom. Ana uspešno vodi hotel posle smrti muža još trideset osam godina. Njenom smrću ubrzo dolazi do bankrota. Hotel biva prodat uglednom advokatu, a njihov sin, takođe Eduard, zapošljava se u poslastičarnici Demel.

Novi vlasnici Sahera nastavljaju prodaju ‘’Original Saher torte’’ i ubrzo iz Demela stiže im tužba. Između 1950. i 1957. traje ‘’Sedmogodišnji rat kolača’’ za pravo na prodaju torte. Završava se sporazumom po kom obe strane dobijaju svoj naziv. U hotelu se od tada, prodaje kao ‘’Original Saher torta’’, a u Demelu kao ‘’Eduard Saher torta’’. Da bi napravili iole vidljivu razliku, u hotelu ga prave sa dva sloja pekmeza od kajsije, a u poslastičarnici sa jednim.

Danas hotelom Saher upravljaju naslednici advokata, a preko firme koja nosi ime Eduarda Sahera. Koliko je popularan govori podatak o blizu hiljadu torti napravljenih svakog dana, Desetine kilograma brašna, čokolade, šećera i pekmeza od kajsije. I sedam hiljada i petsto razbijenih jaja svakoga dana.

Gde probati Saher tortu u Beču

Kada se nađete u Beču, prestonici Austrije, i ljubitelj ste čokoladnih poslastica, predlažemo Vam najbolja mesta gde možete pojesti odličnu Saher tortu. Kada je u pitanju saher torta u Beču cena se kreće između 4 i 7 evra.

Hotel Saher – Cafe Sacher

Naravno, naša prva preporuka je čuveni hotel odakle i potiče recept. Kolač je pravo remek delo, sa savršeno sjajnom čokoladnom glazurom i predivnom teksturom. Ovde vam je obrok nešto više od hrane, imajte na umu da parče košta 7€. Još jedan savet, pošto je uvek gužva (a ne volite da čekate) možete kupiti tortu za poneti (tripadvisor link).

Poslastičarnica Demel

Spominjali smo je u prethodnom tekstu, značajna takođe za popularnost i priču o Saher torti u Beču. Njihova verzija saher torte nije ništa manje ukusnija. Trouglasti pečat u obliku čokolade, na kojem piše Eduard Sacher Torte, je poseban dodatak.

Kafe Central

Bogatiji sloj džema između sunđerastih slojeva doprinosi manje suvljem ukusu od ostalih recepata. Cafe Central je mesto gde su vreme provodili najviđeniji intelektualci Beča, poput Leona Trockog, Frojda i Antona Kuha.

Tradicionalni kafe Dommayer

Uživajte u slavljenom specijalitetu u jednom od tradicionalnih mesta. Saher torta je ovde veoma jednostavna, možda i najbliža originalnom receptu Franca Sahera. Ako ste ljubitelj tradicije, austrijske prestonice, čokolade i delicija, Saher torta u Beču je prava poslastica za Vas.

Saher torta recept

Originalni recept Saher torte hotela Sacher je strogo čuvana tajna. Međutim, ovaj recept će Vas sigurno učiniti izvanrednim poslastičarem.

Potrebno vam je:

140 gr otopljenog maslaca
110 gr šećera u prahu
pola štapića vanile
6 žumanaca
6 belanaca
130 gr čokolade za kuvanje
110 gr kristalnog šećera
140 gr glatkog brašna
200 gr džema od kajsije

Za glazuru pripremite:

75 ml slatke pavlake
20 gr maslaca
100 gr kvalitetne crne čokolade
50 gr šećera
50 ml vode
1 kašika milerama ili kisele pavlake
Slatka pavlaka kao prilog

Beč putovanje – korisni saveti

Ukoliko želite da upoznate carski grad sa svojim kulturnim sadržajima i njegovu okolinu planirajte putovanje barem nekoliko nedelja ranije.

Hotelsku ponudu i avio karte Beograd Beč možete pogledati i na linku (kliknite ovde).

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Beč (VIE) kreće se i do 99 €, podrazumevajući povratni let, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg.

Za letove iz Bečkog aerodroma ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, sve informacije i cene možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Beč i prva kafana u Beču. Interesantna priča i putovanje u Beč uz Beograd Beč prevoz avionom i Bec hoteli na našem portalu. Uživajte u ovom carskom gradu.

Zrno zelenog pasulja je priča koja će Vas zaintrigirati i oduševiti.

Carski grad. Prebogata istorija, sjajna arhitektura, uređeni parkovi, klasična muzika, crkve, muzeji, galerije i naravno kafane. Mnogi stanovnici ne bi mogli zamisliti svoj život bez kafe u tradicionalnim Bečkim kafanama. Groser Švarcer, Brauner, Melanž, Viner Ajskafe, Kapuciner Samo su neke od brojnih varijacija poznate bečke kafe. A sve je počelo krajem 17-og veka zahvaljujući jednom čoveku.

Godine 1683 Carski grad, drugi put je pod opsadom Turaka Osmanlija. Veliki vezir Kara Mustafa Paša dovodi 200.000. vojnika sa ciljem da ostvari želju svojih prethodnika i konačno osvoji Carski grad. U tom trenutku garnizon sa svega 20.000 vojnika. Katastrofa je bila na vidiku. Ali u bečkom garnizonu bio je vojnik po imenu Franjo Djura Kolčić, koji je promenio tok događaja i spasio grad od Turaka.

Djura Kolčić je rođen u Somboru 1640. u vreme kada su Turci Osmanlije upravljali ovim gradom, kao i velikim delom balkanskog poluostrva. Pošto je svoje detinjstvo proveo okružen Turcima odlično je naučio njihov jezik, što će mu kasnije biti od velike koristi. Opsada je zatekla  Djuru Kolčića u službi u Austrijskoj vojsci.

Kada su Turci došli pod zidine carskog grada, ovaj Somborac se ponudio da se izvuče iz opsednutog grada i pokuša da pronađe pomoć. Zbog tamnog tena bio je sličan Turcima a usput je i odlično govorio njihov jezik, pa mu nije bilo teško da se tokom noći ušunja u njihov logor i tamo prenoći.

Sledećeg dana je, glumeći čauša, napustio turski logor. Otišao je pravo kod poljskog kralja Jana Sobieskog, tražeći od njega da pomogne braći u krstu u borbi protiv islamista. Jan Sobijeski je videći ga obučenog u tursku nošnju pomislio da je uhoda i najpre je hteo da ga ubije.

Ipak Đura je uspeo da ga ubedi u istinitost svoje misije. Jan je tada podigao moćnu vojsku i zajedno sa Saksoncima krenuo ka Beču. U odlučujućoj borbi vojska Jana Sobijeskog je do nogu potukla Turke i spasila grad. Poljski kralj je posle ove bitke kod Turaka dobio ime Lehistanski lav.

Povlačeći se, Turci pod zidinama ostavljaju dosta oružja i namirnica. Austrijancima pažnju posebno privlače brojni džakovi prepuni zrnima zelene boje, nalik pasulju. Ustvari to je bila sirova kafa, Turcima tada omiljena a Evropljanima potpuno nepoznata. Carski grad se tada prvi put susreće sa kafom.

S obzirom na velike zasluge u odbrani grada, Franjo Đura Kolčić uspeva da prigrabi značajnu količinu zaplenjene turske kafe i ubrzo otvara kafanu. Kafani daje simbolično ime “Kod zrna zelenog pasulja”. Djurina kafana biva prva ikada otvorena u carskom gradu i predstavlja početak duge tradicije.

Od vremena Đurinog “Zrna zelenog pasulja” u ovom gradu je otvoreno mnogo kafana koje su postale statusna mesta. Mesta događanja i druženja i mesta na kojima se započinje dan uz omiljenu vrstu kafe.

Đura Somborac je bio poštovan u carskom gradu zbog svojih zasluga a omiljen zbog svog izuma. Umro je 1694. a Bečlije su mu iz zahvalnosti podigli dostojan spomenik. Nažalost Đurinog spomenika više nema u gradu za koji se borio i u kom se proslavio. Nema ga ni u njegovom rodnom Somboru.

Iza Đure je danas ostala samo jedna slika u bakrorezu iz njegove autobiografije koja se i danas čuva u carskom gradu. Ono što sigurno neće nestati jesu bečke kafane, nastale po njegovoj ideji, i kafa koja je i Đurinom zaslugom pronašla put do uživalaca u gradu i čitavoj Evropi.

Par saveta za putovanje u Beč

Ukoliko želite da upoznate carski grad sa svojim kulturnim sadržajima i njegovu okolinu planirajte putovanje barem nekoliko nedelja ranije.

Hotelsku ponudu i avio karte Beograd Beč možete pogledati i na linku (kliknite ovde).
Najpovoljnija cena avio karte Beograd Beč (VIE) kreće se i do 99 €, podrazumevajući povratni let, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg.

Za letove iz Bečkog aerodroma ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, sve informacije i cene možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov