Vodimo Vas na putovanje u Minsk, putem legendi. Minsk danas leži na dve strane obale reke Svislač. Od vremena kada su se samo borovi i omorike, umesto zgrada i mostova ogledali na njenoj površini, prođoše vekovi. Vekovi su svedočili izrastanju malene naseobine u sjajnu prestonicu današnje Belorusije. Istoriju su pratili mitovi i legende. Počelo je sa mitom o džinu iz vodenice po kome je Minsk dobio svoj naziv. Krenimo legendama kroz putovanje u Minsk..

Div, koji je po legendi svoje ime prepustio gradu, zvao se Menesk. Oko njegovog imena je isprepletano mnogo, manje i više sličnih priča. Sve te priče imaju identičan kraj. Na obali Svislača biva izgrađeno naselje, koje dobija ime po divu Menesku.

Džin Menesk je živeo u svojoj vodenici na obali reke. Pojavom, veličinom tela i snagom, izgledao je kao džin u poređenju sa drugim ljudima. Pratila ga je priča da je zbog neverovatne snage, umesto žita mleo stene i kamenje i od toga pravio hleb. Ipak, Menesk je najviše čeznuo za mestom na kom će, posle napornog rada u vodenici, pronaći mir i uživati u pogledu na rečne talase, dok mu vetar dodiruje lice.

Kada ga je konačno pronašao, umeo je tamo da sedi satima, spokojan i zadovoljan. Spokoj mu je narušen jedne noći kada ga je iz sna prenula pesma i galama, koja je dolazila sa reke. Grupa mladića i devojaka, veselili su se na čamcima prolazeći pored Meneskove kuće. Istrpeo je div njihovo veselje i sačekao sledeću noć kako bi se odmorio. Na njegovu žalost, galama sa pesmom i glasnim smehom ponovila se te, a zatim i sledeće noći.

Tri neprospavane noći značile su kraj Meneskovog strpljenja. Ujutro je krenuo u najbliže selo, spreman da pronađe počinioce i kazni ih. Išao je od kuće do kuće i kucao na svaka vrata. Niko mu nije otvorio. Uplašeni saznanjem da je džin došao u njihovo selo, meštani su se svi do jednog zaključali u svoje domove. Pošto nije uspeo u nameri, Menesk se vratio u svoju kuću na obali reke.

Čekajući sledeću noć, odlučio je da promeni pristup. Obzirom da zastrašivanje nije dalo rezultat, rešio je da pokuša mirnim putem. Ispekao je dosta mirisnog, slatkog hleba i zapalio brojne sveće, kako bi privukao one veseljake u svoju vodenicu. Sa prvim mrakom pojavila se poznata grupa mladih. Sa njihovih čamaca ponovo se čula muzika i pesma. Div Menesk poče ih dozivati sa obale, nudeći im gostoprimstvo. Iako isprva uplašeni i nesigurni, oni ipak pristaše na obalu i prihvatiše njegov poziv. U vodenici započe gozba i veselje.

Kada je i poslednji komad slatkog hleba nestao iz tanjira, gosti se pozdraviše sa divom i zadovoljni otiđoše kućama. Meneskovo zadovoljstvo bilo je još veće. Nikada nije uživao u takvom društvu, niti bio deo takvog veselja.

Sledećeg dana odmarao se na svom omiljenom mestu pored reke, a kad pade noć, on opet pozove nove prijatelje na gozbu. Sa zadovoljstvom je pripremao slatki hleb, a potom uživao u druženju kakvo do tada nije poznavao. Njihove gozbe potrajaše sledećih nekoliko meseci.

Sa prvim prolećem, Menesk predloži svojim prijateljima da tu, pored njegove vodenice, na obali reke Svislač, podignu kuće i trajno se nasele. Oni ga poslušaše i za kratko vreme nastade malo naselje. Ostade još samo da mu daju naziv. Nisu dugo razmišljali. Nazvaše ga po imenu diva koji ih je sve okupio. Počne se tako razvijati Minsk. Najpre kao selo, potom mali grad, pa sve do blistave prestonice.

O džinu i njegovoj vodenici pripoveda se do danas i sigurno će još dugo. A kamena torta? Ona je deo slične priče, sa istim krajem. U njoj, div Menesk se venčava sa princezom po imenu Svislač. Jedino on, među brojnim proscima, uspeva da ispuni princezin zahtev, da proba kamenu tortu. Doduše na jedinstven način. Od kamene torte on napravi mlinski točak za svoju vodenicu. Beše to dovoljno maštovito da dobije princezinu ruku i dovoljno zasluženo da nova naseobina ponese njegovo ime.

Ukoliko želite putovanje u Minsk i posetite ovu prelepu prestonicu, letove Beograd Minsk obavlja naša kompanija Air Serbia i beloruska nacionalna kompanija Belavia, Za Minsk Belavia obavlja letove tri puta nedeljno.

Više informacija za putovanje u Minsk, o turističkim atrakcijama i drugim zanimljivostima možete pogledati na sledećem linku (ovde).

Autor: Dejan Damjanov