Fridrihshafen Vam nudi let Cepelinom i priču o grofu Cepelin. Nudi Vam deo svoje istorije kroz putovanje u Fridrishafen i predivno Bodensko jezero.

Bodensko jezero ili Bodenze. Znano i kao jezero Konstanc, po najvećem gradu na njegovoj obali. Tromeđa tri države, Nemačke, Austrije i Švajcarske. Alpski vrhovi prekriveni snegom kao slikovito zaleđe.  Reka Rajna sa obe strane jezera i desetine rečica još. U daljini i lepi plavi Dunav. Tek je započeo svoj put probijajući se uz padine Švapskih Alpa. Uređena naselja načičkana uz obalu, sa svih strana.

Za potpuni doživljaj potreban je pogled izdaleka, iz vazduha.

Gradić Fridrishafen, na severnoj obali Bodenskog jezera pruža baš ovakvu priliku. U Fridrihshafenu je međunarodni,  Bodenze aerodrom, ali nisu avioni letelice iz kojih se može na pravi način doživeti slika sa početka priče.

Upravo tu, iznad Bodenskog jezera, kod Fridrihshafena,  grof Ferdinand fon Cepelin je u leto 1900-te godine izveo prvi let svojim vazdušnim džinom, od 128 metara, sa oznakom LZ1. Bila je to letelica cilindričnog oblika, sa čvrstim okvirom i šesnaest poprečnih prstenova, prekrivena pamučnom tkaninom. Unutar letelice bilo je 17 komora punjenih vodonikom. Pokretana je pomoću dva motora koji su okretali propelere. Za donji deo bile su zakačene dve aluminijumske kabine za putnike. Ideja i pokušaja bilo je i pre toga. Srbin Ognjeslav Kostović Stepanović, blistavi pronalazač i naučnik, kako su ga zvali u Rusiji gde je živeo i stvarao, konstruisao je dvanaest godina ranije, vazdušni brod sa čvrstom konstrukcijom, koji na žalost nije dočekao da se vine u nebo.

Grof Cepelin je iskustvo sticao čitavog života. Kao oficir Virtemberga, putovao je u SAD gde je imao ulogu posmatrača u građanskom ratu. Učestvovao je kasnije u Austrijsko – Pruskom, a zatim i Francusko – Pruskom ratu u drugoj polovini 19-og veka. U svim ovim ratovima korišćene su letelice. Preneo je iskustvo na papir i nastala je grandiozna letelica LZ1. Grofu su mnogi spočitavali navodno nezakonito prisvajanje nacrta mađarsko – jevrejskog naučnika Davida Švarca. Bilo kako bilo, grof je posle prvog leta, koji je trajao dvadeset minuta uvideo oštećenja i započeo usavršavanje modela.

Svakako najizraženiji problemi sa kojima se Cepelin borio, jesu kontrola nagiba i uticaj vetra. U sledećim godinama razvio je još nekoliko modela oznaka od LZ2 do LZ5. Novac koji je dobijao od Vlade dopunjavao je i ličnim sredstvima. Godine 1908. osniva u Fridrihshafenu kompaniju za proizvodnju letelica Cepelin. Tokom Prvog svetskog rata, letelice koristi nemačka armija za izviđanje i bombardovanje, zbog čega na kratko, biva zabranjena njihova proizvodnja. Grof Cepelin umire pred kraj rata.

Posle kratkog zastoja, kompanija iz Fridrihshafena nastavlja rad i nastaje čuveni model LZ 127 Graf Cepelin. Započinje vreme prekookeanskih letova. U jesen 1928. letelica duga 236 metara kreće na put preko Atlantika, od Fridrihshafena do Lejkhrsta u Nju Džersiju. Let je trajao 112 sati. Već sledeće godine bio je let oko sveta za 21 dan, potom obilasci Evrope i Južne Amerike. Uspostavlja se i redovna prekookeanska linija. Vodonik zamenjuje manje zapaljivi helijum.  Cepelin doživljava zlatno doba.

Eksplozija letelice Hindenburg iz 1937. u Lejkhrstu,kada je poginulo 35 od 97 putnika, značila je kraj ere cepelina.

Devedesete godine donose obnovu fabrike Cepelin u Fridrihshafenu. Cepelinov novi put usmeren je ka turizmu. Danas su letelice mnogo manjih dimenzija a i kabine su smanjene na 12 mesta. Komfor i usluga podignuti su na visok nivo.

Posetioci mogu izabrati kratak let iznad Fridrihshafena ili duži do Minhena, Dizeldorfa, Kelna, Frankfurta…

U ponudi je i obilazak hangara, organizovanje svečanosti, moderni restoran, kao i kurs za pilota.

Kada posle očaravajućeg leta krenete u šetnju gradom nailazićete na mesta kao što su: Cepelin muzej, Kulturni centar Graf Cepelin, Univerzitet Cepelin, Hotel Cepelin, Cepelin Fontana… I spomenik. U slavu velikog pronalazača.

Par saveta za putovanje u Fridrihshafen

Najjeftiniji način da dođete Do Fridrihshafena je da kupite avio kartu iz Beograda. Najpovoljnije avio karte Beograd Fridrihshafen se kreću od 19 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg. Ova cena je dostupna kod nacionalnog avio prevoznika ”Wizz Air”.

Gradski prevoz je fantastičan, nećete imati potrebe da koristite taksi. Dosta linija radi i noću, tako da ne morate da brinete ukoliko ostanete do kasnih večernjih sati u obilaženju grada. Putovanje biciklom je popularna alternativa, a mnogi posetioci iznajmljuju bicikle tokom boravka. Više o informacijama o javnom prevozu možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Vodimo Vas na Memingen putovanje i značajni događaj- Fišertag u Memingenu ili Riblji dan. Nesvakidašnje iskustvo na relaciji Beograd Memingen već sa Memingen aerodroma uz jedinstvene priče o ovoj manifestaciji.

Festivalski dani jesu vreme koje se dugo i nestrpljivo isčekuje, nekad jednu a neretko i više godina.  Žitelji gradova gde festivali predstavljaju tradiciju i čine kulturnu i turističku ponudu mesta, imaju posebnu obavezu da se  tih dana pokažu u najboljem izdanju. Ako je ta tradicija duga nekoliko vekova, onda festivalski dani postaju deo života svakog stanovnika, od deteta do starca.

U nemačkom gradiću Memingenu, na jugozapadu Bavarske, potreba i želja za uređenjem životnog prostora pretvorila se u značajan događaj, u manifestaciju kojoj svake godine prisustvuje oko 40.000 ljudi. Naziv manifestacije je Ribarski dan ili Fišertag.

Počeci sežu u kasni Srednji vek. Reka Iler, desna pritoka Dunava, tekla je nekoliko kilometara od ovog grada. Žiteljima je bio potreban tok kroz gradsko jezgro.  Najviše zanatlijama: kožarima, mlinarima, bačvarima, mesarima i drugim. Obzirom da je u blizini osim reke postojalo još nekoliko rečica i potoka nije bilo teško prokopati kanale i preusmeriti njihove tokove. Nastaje gradska rečica ili potok Meminger ah.

Godine 1465. žitelji ovog grada bili su svesni da je potok zagađen i da je nužno očistiti ga prethodnim isušivanjem. Ideja je bila logična, da najpre izlove svu ribu. Ponovili su to sledeće godine, pa sledeće ponovo. Spontano nastaje manifestacija po kojoj je ovaj gradić danas prepoznatljiv. Dugo vremena ovaj događaj bio je samo potreba za prilagođavanjem prostora za rad. A onda su ribari iz ovog gradića 1900. godine osnovali udruženje Fišerverajn Memingen. Od tada ovo udruženje stoji iza organizacije festivala.

Festival je evoluirao vremenom. Danas je do detalja isplaniran. Održava se treće subote u julu. Pripreme traju danima, a sam događaj započinje u petak, u šest popodne. Tada se zvanično najavljuje početak festivala i započinje parada učesnika koji odlaze do gradskog trga Šranenplac, gde je centar okupljanja. Na trgu je fontana sa statuom memingenskog ribara. Potom sledi veselje i opuštanje u gradskim pivnicama. Glavni događaj započinje u šest ujutro, proverom ribolovačkih dozvola, a već u sedam svi su ponovo na trgu. U 07:50 svi  ribari su na svojim mestima, pored gradskog potoka. U 08:00 uskaču u vodu sa samo jednim ciljem – uhvatiti barem jednu pastrmku.

Pravila su jasna – mogu ribariti samo muškarci sa prebivalištem u  Memingenu. Bude ih 1200 svake godine. Dubina potoka ne prelazi visinu kolena a ribari u vodu ulaze potpuno odeveni. Koriste isključivo mrežu na štapu i svaku ulovljenu ribu nose do obale gde ih obično čeka žena, čija je uloga – nosač kante sa vodom. Na kraju se na trgu merenjem utvrđuje ko je uhvatio najtežu ribu i on se proglašava kraljem ribara. U njegovu čast se potom održava Ribarsko veče uz pesmu i veselje do kasnih sati. Titulu sa ponosom nosi do sledeće godine. Festival upotpunjuju prateća dešavanja kao što je Ribarsko pozorište, osmišljavanje i pevanje ribarskih pesama, pijaca zanatskih proizvoda i odevanje u tradicionalne nošnje.

Ribarsko društvo Memingena od 1980. godine veoma uspešno organizuje još jedan festival, čiji se koreni pojavljuju krajem 19-og veka. Zove se Valenštajn festival, po Vrhovnom komandantu carskih trupa iz Tridesetogodišnjeg rata 1618–1648. Održava se svake četiri godine, a posle događaja iz 2016. i okupljanja 150,000 posetilaca, proglašen je za najveći istorijski festival u Evropi. Traje čitavu sedmicu, a započinje takođe u leto,  po završetku ribarskog dana.

Memingen se na poseban način zahvaljuje grofu Valenštajnu za zaštitu tokom njegovog boravka u gradu 1630. godine. Učestvuje preko 4000 žitelja Memingena, svi u slikovitim nošnjama, obučeni kao strelci, kopljanici, musketari, sluge, prosjaci, žongleri, putujući trgovci… Isti broj kostima kao i 1500 komada raznog oružja izrađuje se i priprema samo za tu priliku.

Ribarski dan, Valenštajn festival kao i Dečji festival čine Memingen izuzetnom turističkom destinacijom, a leto u ovom gradu, vreme koje se nestrpljivo isčekuje.

Memingen putovanje – korisni saveti

Najjeftiniji način da dođete u Memingen je da kupite avio kartu iz Beograda ili Niša. Najjeftinije avio karte Beograd Memingen se kreću od 49 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom. Ova cena je dostupna kod nacionalnog avio prevoznika ”Wizz Air”.

Gradski prevoz je fantastičan, nećete imati potrebe da koristite taksi. Dosta linija radi i noću, tako da ne morate da brinete ukoliko ostanete do kasnih večernjih sati u obilaženju grada. Preporučujemo vam da kupite turističku kartu koja važi za sve tipove javnog prevoza. Više o informacijama o javnom prevozu možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde).

U Memingenu možete naći mesta kako u hostelima u centru grada, tako i u nekom od brojnih hotela. Ukoliko Vam treba pomoć pri odabiru smeštaja, slobodno nam se obratite kako bi smo kreirali ponudu prema Vašim zahtevima.

Zum wohl Prost!

Autor: Dejan Damjanov

Hladni rat i kako u to vreme Berlin postaje središte rata, Berlinski zid simbol a Čekpoint Čarli danas glavna atrakcija. Berlin putovanje uz Beograd Berlin let.

Kraj Drugog svetskog rata Berlin je dočekao sa ogromnim žrtvama i skoro u potpunosti razrušen. Zbog velikog stradanja, ovaj period se u Berlinu naziva “Vremenska nula“, posle koga dolazi novi početak. U godinama koje su usledile grad je bio podeljen u četiri okupacione zone pod kontrolom saveznika: Francuske, Velike Britanije, SAD i Sovjetskog saveza. Suštinski, bio je podeljen između sovjetskog, istočnog dela i zapadnog dela koji su kontrolisale preostale tri sile.

Četiri godine od kraja rata, tri zapadna sektora Berlina postaju deo Zapadne Nemačke. Tada stanovnici počinju masovno da migriraju u zapadni deo grada, tražeći tamo bolji život od onog što su imali u istočnom. Kako bi onemogućili odlaske i uspostavili potpunu kontrolu kretanja, sovjetske vlasti u leto 1961. zatvaraju granicu. Ubrzo započinju gradnju zida koji će konačno podeliti Berlin. Grad tako postaje centar Hladnog rata, između istoka i zapada, a Berlinski zid, njegov istinski simbol.

Čuveni Berlinski zid okruživao je čitav zapadni Berlin i imao je ukupno četrnaest punktova, gde se moglo preći na drugu stranu. Tačno određene punktove su koristili stanovnici zapadnog Berlina i Zapadne Nemačke, neke su koristili stranci i diplomate, dok su neki služili samo za tranzit. Za stanovnike istočnog Berlina uglavnom su bili nedostupni.

Interesantan je način na koji su prelazi dobijali nazive. Većina ih je nosila imena po ulicama i delovima grada gde su se nalazili. Zapadnjaci su prelaze nazivali po kodovima iz Međunarodne abecede za pravopisnu radiotelefoniju. A- alfa, B- bravo, C- čarli…

Tako su postojali Čekpoint A, B, C. Upravo treći po redu kontrolni punkt, naziva čekpoint Čarli, postaje najpoznatiji. Dve stvari su uticale na njegov značaj. Bio je jedini punkt koji su koristili stranci i diplomate i nalazio se u samom centru grada, na raskršću Fridrihštrase sa ulicama Mauer i Cimerštrase. Delio je sovjetsku i američku okupacionu zonu. Bio je to prolaz sa cik-cak kolovoznim trakama, džakovima sa peskom i vojnicima spremnim da u svakom trenutku dejstvuju ka suprotnoj strani. Najviše tenzije bilo je u oktobru 1961. kada su sovjetski i američki tenkovi stajali licem u lice na ovom punktu.

Upamtio je Čekpoint Čarli brojne pokušaje bekstva ali i tragedije. Istočni Nemci su bili prilično maštoviti u svojim nastojanjima da se dokopaju boljeg života. Kopali su tunele, preletali raznim letelicama, hodali po žici. Baš na Čarliju se desio jedan od najkreativnijih, uspešnih prelazaka, kada je čovek poskidao gume sa felni automobila, isekao mu krov a zatim ležeći u autu uspeo da proleti ispod rampe i tako dospe u Zapadni Berlin. Tokom postojanja zida oko 5000 ljudi je uspelo da prebegne, ali mnogi nisu bili te sreće. Skoro 250 ljudi je ubijeno tokom pokušaja bekstva.

Iako je Berlinski zid 1990. otišao u istoriju, Čekpoint Čarli je nastavio da živi. Na istom onom mestu, u ulici Fridrihštrase. Doduše u dosta skromnijem izdanju ali ipak dovoljno da postane istinska atrakcija. Turistima je privlačna tabla sa natpisom na četiri jezika: “Napuštate američki sektor“. Ništa manje atraktivni deo koreografije nisu kontrolna kućica i vreće sa peskom. Naravno tu je i stražar u američkoj vojnoj uniformi sa zastavom. Skoro neizbežno mesto za fotografisanje.

Ako se prošetate samo nekoliko koraka od Čekpoint Čarlija, nailazite na muzej istog imena, sa eksponatima koji potvrđuju kreativnost stanovnika istočnog Berlina. Mogu se videti: oklopno vozilo za beg, balon na topli vazduh, pa čak i mala podmornica. Za kompletan ambijent, odmah pored je zgrada gde se nalazio čuveni kafe Adler, mesto okupljanja špijuna u doba Hladnog rata i snimanja brojnih kriminalističkih filmova u vremenu kasnijem.

Berlin putovanje – korisni saveti

Najjeftiniji način za Berlin putovanje je avionska karta Beograd Berlin. Najjeftinije avio karte Beograd Berlin se krećU od 95 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom. Ova cena je dostupna kod nacionalnog avio prevoznika ”Air Serbia”.

Gradski prevoz je fantastičan, nećete imati potrebe da koristite taksi. Dosta linija radi i noću, tako da ne morate da brinete ukoliko ostanete do kasnih večernjih sati u obilaženju grada. Preporučujemo vam da kupite turističku kartu koja važi za sve tipove javnog prevoza, a uz nju se ostvaruje popust od 50% za većinu muzeja.

Više informacija za Berlin putovanje i javni prevoz  možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde).

U Berlinu možete naći mesta kako u hostelima u centru grada, tako i u nekom od brojnih hotela. Više o cenama i lokaciji smeštaja možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde).

Zum wohl Prost!

Autor: Dejan Damjanov

Minhen putovanje Bavarskim morem. Obiđite dvorac Herenkimze dragulj države Bavarska. Beograd Minhen avion LH leti svakodnevno a Minhen hoteli su naša briga.

Nedaleko od Minhena nalaze se jedan od dragulja Bavarske. Ukoliko vas je put naveo u Minhen, pokušajte da pronadjete malo vremena i da se iskradete iz njega i upoznate ovaj Bavarski dragulj.

Iako Nemačka slobodna država Bavarska nema izlaz na more, danas se često može čuti izraz „Bavarsko more“. Ovaj termin se odnosi na najveće bavarsko jezero Kim ili Chiemsee. Zbog površine od 80 km2 ovo Alpsko jezero s pravom nazivaju Bavarsko more.

Okolina Kimskog jezera jedna je od najomiljenijih rekreativnih zona u Bavarskoj. Jezero je poznato po svojim ostrvma od kojih su dva naseljena vekovima unazad. Ostrva imaju simbolična imena Gospodsko i Damsko, i do oba saobraća redovna brodska linija. Na Gospodskom ostrvu se nalazi jedna od najvećih turističkih atrakcija, dvorac Herenkimze, bavarskog Kralja Ludviga II.

Simpatični turistički brod isplovljava iz mesta Prien i kreće na 20 minuta dugu plovidbu ka Gospodskom ostrvu, najvećem od ukupno šest na Kimskom jezeru. Pristankom broda na drveni dok na ostrvu, reka turista izlazi sa broda i započinje obilazak.

Na uzvišenju nedaleko od pristaništa je nekadašnji Augustinski manastir, osnovan još u 8-om veku. Tokom srednjeg veka je bio značajno versko središte ali je početkom 19-og veka opusteo. Od potpune propasti manastir je spasio Ludvig II, otkupivši kompletno zemljište. Ludvig je manastirske odaje pretvorio u staru palatu iz koje je nadgledao gradnju svoje nove palate Herenkimze.

Posle desetak minuta šetnje kroz šumu koja deli staru i novu palatu ispred vas je raskošni barokni dvorac i prostrani uređeni vrt sa fontanama i brojnim statuama. Herenkimze je poslednji dvorac koji je tokom svog kratkog života započeo Ludvig II. Kao i prethodna dva on je i ovaj dvorac gradio daleko od očiju javnosti, na ostrvu do koga je bilo teško doći. Dvorac je dobio ime po ostrvu na kom se nalazi, Herenkimze.

Inspiraciju za gradnju Ludvig je i ovog puta pronašao u palati Versaj, francuskog vladara Luja XIV. Herenkimze je trebalo da bude verna kopija Versaja, mada ga u nekim detaljima i nadmašuje. Koliko se Ludvig divio francuskom Kralju sunca govori da je dvorac gradio u njegovu slavu, i posvetio mu čitavo jedno krilo dvorca. Tako danas možemo videti radni kabinet, spavaću sobu i trpezariju Luja XIV, čoveka koji je u vreme gradnje dvorca bio mrtav više od 160 godina ali je živeo u Ludvigovim snovima. Identične odaje Ludvig je u drugom kraju palate namenio za sebe.

Palata je građena 18 godina, od 1878 pa do Ludvigove iznenadne smrti 1886. Od predviđenih 70 prostorija završeno je samo 16 a odmah posle kraljeve smrti svi radovi su obustavljeni. Nažalost Ludvig je u palati Herenkimze boravio svega nekoliko dana.

Posebna atrakcija palate jesu raskošni vrtovi i fontane. Nedaleko od ulaza su dve simetrične fontane sa periodičnim vodoskocima. Imaju simbolične nazive Fontana slave i Fontana sreće. Ispod njih je, u centralnom delu parka, fontana posvećena grčkoj boginji Leto, Zevsovoj ljubavnici koja je rodila blizance Apolona i Artemidu. Po legendi ona se skrivala od ljubomorne Here i zastala u jednom selu da na izvoru popije vode. Seljaci su pokušali da je spreče pa ih je sve pretvorila u žabe. Fontana prikazuje boginju sa svojim blizancima dok oko nje mnoštvo žaba i kornjaća ispušta vodu.

Zbog enormno velikih količina zlata i drugih skupih materijala korišćenih za ukrašavanje palate, Ludvig je potpuno ispraznio Bavarsku kasu. Upravo je to razlog zašto je nasilno svrgnut sa vlasti i tragično okončao svoj život. Pouzdano se zna da je Ludvig za izgradnju nedovršenog dvorca Herenkimze potrošio oko 16,5 miliona tadašnjih maraka, što bi danas iznosilo oko 250 miliona USD.

Minhen putovanje – korisni saveti

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Minhen iznosi 149 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg. Na direktnom letu Beograd Minhen saobraća naša nacionalna avio kompanija „Air Serbia“, i nemački nacionalni avio prevoznik „Lufthansa“. Letovi se obavljaju svakodnevno.

Ukoliko planirate da putujete u Minhen tokom održavanja kongresa, sajmova ili festivala (posebno Oktoberfest-a), potrebno je da pored avionske karte, i hotel rezervišete znatno pre planiranog putovanja.

Preporučujemo Vam da u Minhenu rezervišete hotele sa minimum 3*, sa lokacijom koja je manje bitna, koliko je važno to da bude na liniji metroa.

Za Vaše Minhen putovanje pogledajte našu  ponudu za smeštaj u Minhenu možete pogledati klikom na sledeći link (kliknite ovde).

Minhen ima savršenu mrežu gradskog prevoza koju čine linije tramvaja, nadzemne železnice, metroa i gradskih autobusa. Na sledećem linku možete videti sve informacije koje se tiči javnog prevoza (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Yenidze Dzamija je simbol grada Drezden. Dresden putovanje Vam otkriva zašto ona nije nikad bila dzamija. Nemačka Drezden na relaciji Beograd Drezden avionom.

Uređena obala reka Labe, terasa koju nazivaju “balkon Evrope”, zgrada pozorišta, velelepna barokna palata, protestantska i katolička crkva. Prepoznatljiva slika gradskog jezgra Dresdena, prestonice Nemačke države Saksonije. Nedaleko od ovog prizora stoji građevina, potpuno drugačija, specifična, unikatna. Izgledom neodoljivo potseća na džamiju.

To je nekadašnja fabrika cigareta, danas poslovno – trgovinski objekat.

Zgrada Yenidze sa svojom kulom visine 62 metra jedan je od arhitektonskih simbola grada na Labi. Svoj interesantan naziv duguje istoimenom naselju koje je nekad pripadalo velikoj Otomanskoj imperiji. Danas je ovo naselje deo oblasti Trakija u Grčkoj nedaleko od grada Ksanti.

Sve je počelo još krajem 19-og veka angažovanjem preduzetnika po imenu Hugo Zietz. On je u to vreme bio poznati proizvođač cigareta od duvana koji je uvozio iz Otomanskog carstva, upravo iz mesta Yenidze.

Došao je na ideju da u Dresdenu podigne fabriku u koju će dopremati duvan, a potom proizvoditi cigarete. Izabrao je idealno mesto za fabriku. Uz samu prugu, nedaleko od železničke stanice i u blizini reke Labe. Svakako je računao na sve opcije vezane za transport duvana.

Arhitekta ove neuobičajene građevine bio je Martin Hammitzsch. Jedini problem za arhitektu bio je tadašnji zakon koji je u centru grada zabranjivao podizanje fabrika, odnosno objekata koji se lako mogu identifikovati kao fabrika. On je zbog toga, zajedno sa Hugom Zeitzom, osmislio objekat u obliku džamije.

Tako bi ispunili zakonsku normu a ujedno, zgrada bi bila izvrsna reklama za njegovu proizvodnju. Nastala je fabrika u orijentalnom stilu sa velikom staklenom kupolom i visokim minaretom. Uzor za gradnju fabrike bila mu je džamija Kair Bak u Kairu. Yenidze je bila jedna od prvih monumentalnih građevina u Nemačkoj napravljena od armiranog betona.

Završena je za svega dve godine između 1907 i 1909. Žitelji su je odmah nazvali “džamija duvana”.

Arhitekta fabrike, Martin Hemič, imao je veoma uzbudljiv život. Najpre je zbog gradnje ove kontraverzne fabrike bio isključen iz komore arhitekata. Mnogi su u to vreme smatrali da gradnja ovakvog zdanja nije primerena mestu gde je podignuto. Nekoliko godina pre Drugog Sv. rata, Hemič je oženio polu – sestru Adolfa Hitlera.

Od svog osnivanja 1909., fabrika duvana Yenidze je uspešno poslovala. Već posle 15 godina postaje deo velike kompanije Remtsma, koja njom upravlja sledećih nekoliko decenija. Yenidze je bila jedinstvena zbog sistema organizacije gde se čitav proizvodni proces odvijao u jednoj zgradi. U deset spratova fabrike bila je smeštena kompletna proizvodnja i kancelarije zaposlenih.

Sirovi duvan je čuvan u podrumu gde je potom pripreman za proizvodnju. Na prvom spratu su se proizvodile etikete i markice za pakovanje. Drugi i treći sprat bili su rezervisani za ručno valjane cigarete a četvrti za masovnu mašinsku proizvodnju.

Interesantno je da je prostor ispod staklene kupole bio predviđen za odmor i rekreaciju radnika. U vreme najvećeg procvata proizvodnje ovde je radilo više od 1500 zaposlenih. A onda, zbog sve manje potražnje za cigaretama i strožijih zakona koji su obuhvatili ovu oblast, fabrika Yenidze je 1991. prodata privatnim investitorima koji su je pretvorili u poslovni objekat.

Iako se cigarete odavno ne proizvode u fabrici Yenidze, ona je ostala jedan od simbola grada Dresdena. Simbola koji je i pored svoje različitosti saživeo sa okolnim ambijentom.

Danas je bivša fabrika poznata kao dom brojnih poslovnih kompanija ali i po restoranu koji se nalazi na jednom od gornjih spratova. Restoran ima veliku pivsku baštu i lep pogled na staro gradsko jezgro Dresdena.

U budućnosti je planirano otvaranje muzeja koji bi bio posvećen Drezdenskoj duvanskoj industriji.

Dresden putovanje – korisni saveti

Ukoliko želite na Dresden putovanje i upoznate ovaj grad sa svojim kulturnim sadržajima i njegovu okolinu planirajte Dresden putovanje barem nekoliko nedelja ranije.

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Dresden (DRS) kreće se i do 165 €, podrazumevajući povratni let, Ovo Dresden putovanje avionom je sa jednim presedanjem u Minhenu ili Frankfurtu, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg.

Za Dresden putovanje avionom, prevoznik je nemačka avio kompanija „Lufthansa„.

Za Dresden putovanje, letove iz Dresdena ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, cene avio karata i sve informacije možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Obavezno probajte berlinsko pivo- Berliner Weisse pivo. Putovanje Berlin uz avionske karte Beograd Berlin do aerodroma u Berlinu. Berlin vreme trajanja leta 2h.

Avionske karte za Berlin

Berlin je udaljen oko 1.300km od Beograda (preko Praga), tako da je na put najbolje poći avionom. Tim pre što je javni prevoz u Berlinu fantastično organizovan, sa najboljom i najdužom putnom mrežom na evropskom kontitentu koja radi 24 sata.

Avionske karte Beograd Berlin se mogu kupiti vrlo povoljno, za manje od 100 evra, ukoliko ih rezervišete na vreme. Iz Beograda je dostupan direktan let koji nudi „Air Serbia“ u saradnji sa Lufthansa grupacijom.

Avio karta Beograd Berlin je dostupna svakodnevno.

Putovanje Berlin – Par činjenica o gradu

Berlin je osnovan u XII veku. U XV veku, kada je postao glavni grad Brandenburga je imao manje od 9.000 stanovnika, a danas broji skoro 4 miliona.

Bio je glavni grad ujedinjene Nemačke (Drugi rajh, od 1871.), sve do kraja II svetskog rata. Tada je podeljen na četiri okupacione zone, a zona kojom su upravljali Rusi postaje glavni grad Istočne Nemačke.

Od 1949. godine glavni grad Zapadne Nemačke bio je Bon. Nakon rušenja Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja grada, njemu se vraća titula prestonice Nemačke.

Danas je ovo moderan grad, sa sjajnim građevinama, brojnim muzrjima, dvorcima, parkovima, restoranima…

Nastao je na dve reke- Špreji i Hafelu. Ima više plovnih puteva od Amsterdama, Stokholma i Venecije, preko 180 kilometara plovnih puteva unutar gradskih granica.

Ako želite, brodom možete provesti sate i sate vozeći se po gradu. Berlin ima više mostova nego Venecija – oko 1.700. “Najfotogeničniji”most je Oberbaumbrücke između Kreuzberga i Friedrichshaina.

Kada već govorimo o prirodnim karakteristikama, trebalo bi napomenuti da Berlin mnogi smatraju najzelenijim nemačkim gradom, a preko 44% njegove površine čine plovni putovi, šume, reke i zelene površine.

Da biste na najbolji način doživeli ovaj aspekt Berlina, obavezno istražite grad tokom toplijih meseci.

Ukoliko ste ljubitelj muzeja, Berlin će biti raj za vas! Broji skoro 200 ovih institucija, što znači da je u Berlinu više muzeja nego kišnih dana!

Da biste sagledali veličinu ovog grada, savetujemo vam da se popnete na TV toranj ili Fersehturm, koji se nalazi nedaleko od Aleksanderplac-a i najviša je građevina u Nemačkoj, sa 368 metara.

Najveći užitak bi bio da rezervišete sto u njegovom restoranu (Sfera), probate neke od nemačkih specijaliteta i uživate u panorami grada dok se restoran lagano okreće oko svoje ose.

Najbolje „belo“ u Berlinu – Berliner Weisse

Berlin ima svoje specijalno pivo, najbolje „belo“ u Berlinu, Berliner Weisse (Berlinsko belo). Obavezno ga probajte, osetićete pomalo gorke i kisele note.

Poreklo Berliner Weisse-a vodi do nepoznatog piva koje se proizvodilo u Hamburgu, a koje je kopirao i razvio pivar Cord Broihan u XVI veku.

Brojhanovo pivo, Halberstädter Broihan, postalo je vrlo popularno.

Druga verzija istorije nastanka ovog piva je da su migranti Hugenoti razvili pivo od lokalnog crvenog i smeđeg hmelja dok su se kretali kroz Flandriju u severnu Nemačku.

Car Frederick Wilhelm podržao je širenje piva kroz Prusku, proglašavajući ga „najboljim za naše podnevlje”. Popularna priča je da su Napoleonove trupe 1809. godine pivo nazvale „šampanjac severa“.

Tipična jačina za Berliner Weisse kreće se oko 3%. Tradicionalno, pivo koje je proizvedeno u martu (Bier Märzen) je jače jer sazri tokom letnjih meseci, a postoje izvori koji tvrde da se boce ukopavaju u pesak ili toplu zemlju, kako bi se pojačalo vrenje.

Kako god da se pravi, Berliner Weisse je vrlo lepo i ukusno pivo i šteta bi bilo otići iz grada, a ne probati ga u nekoj tradicionalnoj letnjoj bašti ili “Biergärten”-a. Uprkos imenu, biergärten (pivski vrtovi) zapravo su pivski barovi na otvorenom.

Većina poslužuje hranu. Otvoreni su od kraja aprila do kraja septembra. Što je topliji dan, to je živahnija atmosfera. Da biste doživeli puls nekog Biergartena, najbolje vreme za posetu je posle 5 popodne.

Uđite, zgrabite mesto, sedite. U Nemačkoj je potpuno normalno da delite sa potpunim strancima sto, posebno u pivnicama. Nemojte da se začudite ako neko priđe vašem stolu i sedne bez pitanja.

Prater se smatra najstarijim aktivnim biergartenom u Berlinu. I nekako uspeva da ostane zabavan i uzbudljiv. Dok sunce zalazi i svetla trepere ispod drveta kestena, ovo mesto postaje čarobno.

Dođite ovde tokom dana i propustićete fantastičan spektakl. Ostanite do kasnije i bićete nagrađeni. Nalazi se u srcu Prenzlauera Berga, jednog od kvartova grada koji svakako zaslužuje vašu pažnju.

Zollpackhof se nalazi pored reke, u blizini zgrade parlamenta. Ušuškana bašta je prijatan kontrast modernoj arhitekturi, a pivo je vrhunsko. Obavezno sedite ispod drveta kestena.

Uživajte u pogledu na reku i brodove koji plove. Zaista je magično. Nakon toga (ili pre) prošetajte obalom prema palati Bellevue.

Café am Neuen See je pivnica koja je smeštena oko parka Tiergarten, tik uz špansku ambasadu. Okružena je šumom i jezerom.

Ova pivnica je jedna od najposećenijih, pa ukoliko planirate vikendom da je posetite, budite strpljivi dok ne nađete slobodno mesto.

Obavezno isprobajte njihovu picu uz pivo. Ovo mesto je vrlo blizu berlinskog zoo vrta, pa zašto ne biste iskombinovali izlet u zoološki vrt (sa najvećim brojem životinjskih vrsta u Evropi) sa doživljajem Biergartena?

Par saveta za putovanje Berlin

Najjeftiniji način za putovanje u Berlin su avionske karte Beograd Berlin. Najjeftinije avio karte Beograd Berlin se krećU od 95 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom. Ova cena je dostupna kod nacionalnog avio prevoznika ”Air Serbia”.

Gradski prevoz je fantastičan, nećete imati potrebe da koristite taksi. Dosta linija radi i noću, tako da ne morate da brinete ukoliko ostanete do kasnih večernjih sati u obilaženju grada. Preporučujemo vam da kupite turističku kartu koja važi za sve tipove javnog prevoza, a uz nju se ostvaruje popust od 50% za većinu muzeja.

Za Vaše putovanje u Berlin, više o ovome možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde).

U Berlinu možete naći mesta kako u hostelima u centru grada, tako i u nekom od brojnih hotela. Više o cenama i lokaciji smeštaja za putovanje Berlin, možete saznati na sledećem linku (kliknite ovde)

Zum wohl Prost!

Autor: Jelena Savić