Beč i prva kafana u Beču. Interesantna priča i putovanje u Beč uz Beograd Beč prevoz avionom i Bec hoteli na našem portalu. Uživajte u ovom carskom gradu.

Zrno zelenog pasulja je priča koja će Vas zaintrigirati i oduševiti.

Carski grad. Prebogata istorija, sjajna arhitektura, uređeni parkovi, klasična muzika, crkve, muzeji, galerije i naravno kafane. Mnogi stanovnici ne bi mogli zamisliti svoj život bez kafe u tradicionalnim Bečkim kafanama. Groser Švarcer, Brauner, Melanž, Viner Ajskafe, Kapuciner Samo su neke od brojnih varijacija poznate bečke kafe. A sve je počelo krajem 17-og veka zahvaljujući jednom čoveku.

Godine 1683 Carski grad, drugi put je pod opsadom Turaka Osmanlija. Veliki vezir Kara Mustafa Paša dovodi 200.000. vojnika sa ciljem da ostvari želju svojih prethodnika i konačno osvoji Carski grad. U tom trenutku garnizon sa svega 20.000 vojnika. Katastrofa je bila na vidiku. Ali u bečkom garnizonu bio je vojnik po imenu Franjo Djura Kolčić, koji je promenio tok događaja i spasio grad od Turaka.

Djura Kolčić je rođen u Somboru 1640. u vreme kada su Turci Osmanlije upravljali ovim gradom, kao i velikim delom balkanskog poluostrva. Pošto je svoje detinjstvo proveo okružen Turcima odlično je naučio njihov jezik, što će mu kasnije biti od velike koristi. Opsada je zatekla  Djuru Kolčića u službi u Austrijskoj vojsci.

Kada su Turci došli pod zidine carskog grada, ovaj Somborac se ponudio da se izvuče iz opsednutog grada i pokuša da pronađe pomoć. Zbog tamnog tena bio je sličan Turcima a usput je i odlično govorio njihov jezik, pa mu nije bilo teško da se tokom noći ušunja u njihov logor i tamo prenoći.

Sledećeg dana je, glumeći čauša, napustio turski logor. Otišao je pravo kod poljskog kralja Jana Sobieskog, tražeći od njega da pomogne braći u krstu u borbi protiv islamista. Jan Sobijeski je videći ga obučenog u tursku nošnju pomislio da je uhoda i najpre je hteo da ga ubije.

Ipak Đura je uspeo da ga ubedi u istinitost svoje misije. Jan je tada podigao moćnu vojsku i zajedno sa Saksoncima krenuo ka Beču. U odlučujućoj borbi vojska Jana Sobijeskog je do nogu potukla Turke i spasila grad. Poljski kralj je posle ove bitke kod Turaka dobio ime Lehistanski lav.

Povlačeći se, Turci pod zidinama ostavljaju dosta oružja i namirnica. Austrijancima pažnju posebno privlače brojni džakovi prepuni zrnima zelene boje, nalik pasulju. Ustvari to je bila sirova kafa, Turcima tada omiljena a Evropljanima potpuno nepoznata. Carski grad se tada prvi put susreće sa kafom.

S obzirom na velike zasluge u odbrani grada, Franjo Đura Kolčić uspeva da prigrabi značajnu količinu zaplenjene turske kafe i ubrzo otvara kafanu. Kafani daje simbolično ime “Kod zrna zelenog pasulja”. Djurina kafana biva prva ikada otvorena u carskom gradu i predstavlja početak duge tradicije.

Od vremena Đurinog “Zrna zelenog pasulja” u ovom gradu je otvoreno mnogo kafana koje su postale statusna mesta. Mesta događanja i druženja i mesta na kojima se započinje dan uz omiljenu vrstu kafe.

Đura Somborac je bio poštovan u carskom gradu zbog svojih zasluga a omiljen zbog svog izuma. Umro je 1694. a Bečlije su mu iz zahvalnosti podigli dostojan spomenik. Nažalost Đurinog spomenika više nema u gradu za koji se borio i u kom se proslavio. Nema ga ni u njegovom rodnom Somboru.

Iza Đure je danas ostala samo jedna slika u bakrorezu iz njegove autobiografije koja se i danas čuva u carskom gradu. Ono što sigurno neće nestati jesu bečke kafane, nastale po njegovoj ideji, i kafa koja je i Đurinom zaslugom pronašla put do uživalaca u gradu i čitavoj Evropi.

Par saveta za putovanje u Beč

Ukoliko želite da upoznate carski grad sa svojim kulturnim sadržajima i njegovu okolinu planirajte putovanje barem nekoliko nedelja ranije.

Hotelsku ponudu i avio karte Beograd Beč možete pogledati i na linku (kliknite ovde).
Najpovoljnija cena avio karte Beograd Beč (VIE) kreće se i do 99 €, podrazumevajući povratni let, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg.

Za letove iz Bečkog aerodroma ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, sve informacije i cene možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov