Venecija putovanje kroz istoriju koje će te pamtiti ! Koliko su velika umetnička dela koja mogu nadživeti najmoćnija carstva i najveće imperije u ljudskoj istoriji? Koliki je značaj tih dela u kojima su ljudi uživali još pre dvadeset vekova, a kojima se i danas dive? Odgovor na ova pitanja teško je naći.

Od Antičke Grčke do moćne Vizantije i njene blistave prestonice Konstantinopolja, pa do slavne Mletačke Venecije. Potom na kratko do grada svetlosti, Pariza, pa onda nazad, opet do Venecije i Bazilike Svetog Marka. Ovako je izgledao put jedne od najpoznatijih skulptura, ikad napravljenih u ljudskoj istoriji. Skulptura Četiri konja Svetog Marka ili Trijumfalna kvadriga.

Veruje se da je istorija ovih blistavih figura započeta još u vreme Aleksandra Makedonskog i da ih je izradio čuveni vajar Lisip, koji ga je pratio u osvajanju Persije. Po toj teoriji konji su stari više od 23 veka. Ipak današnji stručnjaci na osnovu analize smatraju da su konji nastali oko 3 veka nove ere.

Vizantijski car iz 5-og veka, Teodosije II, opazio je ove skulpture na ostrvu Hios, gde su se jedno vreme nalazile i odmah naredio da se prenesu u prestonicu Konstantinopolj. Konji su postavljeni na Carigradski hipodrom, uz carsku ložu, da ukrašavaju luk ispod kojeg je bila startna pozicija za trke četvoroprega. Skoro osam vekova konji su stajali na hipodromu sve dok hrišćanska vojska nije razorila grad. Krstaši, koji su 1204. godine krenuli u pohod ka Svetoj zemlji da bi je odbranili od nadirućih muslimana, odjednom promeniše kurs i krenuše u opsadu Carigrada.

Mnogi se slažu da je presudnu ulogu u toj opsadi imao  mletački dužd, tada već devedesetogodišnji, potpuno slepi starac, Enriko Dandolo. Dandolo je nagovorio krstaše da umesto na muslimane krenu na Carigrad, obećavajući im veliki ratni plen. Grad je opustošen, a sam Dandolo je za sebe i svoju Veneciju prigrabio ogromno bogatstvo, iz do tada najbogatijeg grada na svetu.

Među plenom su se našle i statue Lisipovih konja. Prilikom transporta do Venecije vratovi konja su dosta oštećeni, pa su im radi prikrivanja odmah po dolasku dodate uzde koje i danas imaju. Postavljeni su na prednju fasadu crkve Svetog Marka, iznad glavnog portala, da gledaju na centralni gradski trg i simbolišu moć tadašnje Venecije. Dobijaju naziv Konji Svetog Marka i nepunih 600 godina krase crkvu.

Tokom ovog perioda često se postavljalo pitanje vlasništva, a mnogi neprijatelji Venecije potajno su želeli Trijumfalnu kvadrigu. Napoleon Bonaparta je uspeo u toj nameri. Godina 1797. donela je okupaciju od strane Napoleonove vojske i ujedno je značila kraj Mletačke republike. Napoleon je konje odneo u Pariz gde su predstavljeni kao ratni plen. Trijumfalna kvadriga našla je novi dom na Trijumfalnoj kapiji. Ipak ovde su živeli svega 18 godina, jer je 1815-a   donela potpuni slom Napoleona. Na Bečkom kongresu koji je usledio, doneta je odluka da konji budu vraćeni u Veneciju. Ponovo su zauzeli svoje pređašnje mesto, iznad ulaza u Baziliku Svetog Marka.

Posle detaljnih analiza zaključeno je da su konji u prošlosti bili deo mnogo veće i kompleksnije skulpture, koju su još činili četvoropreg i vozač, a možda i figura Nike, boginje pobede. Četiri pozlaćena bakarna konja vekovima su odolevali burnim događajima i bili svedoci istorije sve dok ljudi nisu shvatili da im je jedini neprijatelj zagađeni vazduh današnjice. Od 1982 konji su preneti u muzej unutar bazilike Svetog Marka, a njihova mesta zauzele su replike koje danas izazivaju divljenje posetilaca i svedoče o svojim slavnim prethodnicima.

Venecija putovanje – avio karte

Venecija putovanje avionom zahteva rezervaciju avio karata Beograd Venecija nekoliko nedelja pre planiranog putovanja. Cena najpovoljnije avio karte Beograd Venecija (VCE) kreće se od 119 € za povratno putovanje sa uključenim aerodromskim taksama i ručnim prtljagom. Na relaciji Beograd Venecija saobraća naša nacionalna avio kompanija „Air Serbia“ i to nekoliko puta nedeljno, sa direktnim letom.

Transferi, i prevoz unutar grada su naravno rezervisani za brojne brodice, te tako sa aerodroma do istorijskog centra grada, možete brzo stići upravo vodenim taksijem. Isto tako na raspolaganju su i autobusi i taksi vozila koji se nalaze izvan centra grada. Više o javnom prevozu možete pogledati na sledećem linku (kliknite ovde).

Međunarodni aerodrom Marko Polo (VCE) je udaljen 8km od severno od grada Tessera. To je četvrti najprometniji aerodrom u Italiji, sa godišnjim prometom preko 11 miliona putnika. Aerodrom je dobio ime po venecijanskom putniku Marku Polu. Sa aerodroma do centra Venecije možete doći vozom, autobusom, brodom ili ukoliko iznajmite automobil (rent a car).

Kada je u pitanju Venecija putovanje i njena klima, Venecija ima umereno kontinentalnu klimu, sunčana je od juna do avgusta sa toplim vetrovima, dok su kiše najčešće u proleće i jesen kada se mogu očekivati i poplave. Venecija vreme nadolazeće zime nagoveštava uz prilično hladne i vlažne dane, više nego u okolnim oblastima.
Venecija slike ovog nestvarnog grada ostavlja zauvek urezane u pamćenje svakog ko je poseti !

Autor: Dejan Damjanov

Nastala je kao potreba Milanskih patricijskih porodica. Da bi bila izgrađena, morala je biti srušena crkva. Vremenom je postala poznata po autentičnosti i prestižu. Skoro dva i po veka sinonim je za operu u Milanu i u svetu. A počelo je od vatrometa. Teatro ala Scala ili samo Milanska Skala.

Italija se danas smatra kolevkom opere. Sa operom ,,Dafne’’, Jakopa Perija u Firenci krajem  16-og veka, započinje da se razvija ova scenska umetnost. Ubrzo se širi ka drugim gradovima. Opera se razvija u okviru dvorskog pozorišta, u dvorištu Kraljevske palate.  U zimu 1776. tokom karnevala i vatrometa, izbija požar u kom je izgorelo Kraljevsko vojvodsko pozorište.

Ova tragedija najviše pogađa pripadnike najbogatijih porodica. Obzirom da je Milansko vojvodstvo u to vreme pod vlašću Habzburške imperije, devedeset najbogatijih ljudi se obraća  nadvojvodi Ferdinandu sa zahtevom da se izgradi novo pozorište. Zahtev ubrzo dolazi i do njegove majke, carice Marije Terezije. Uz odobrenje vladarke, gradnja započinje samo nekoliko meseci posle požara. Bogati milanezi unapred kupuju pozorišne lože i na taj način finansiraju gradnju.

Ipak, novi projekat zahteva mnogo više prostora. Da bi se dobio taj prostor, odlučiše da sruše jednu crkvu. Gotička crkva Santa Maria ala Skala iz 14-og veka odlazi u istoriju, da bi na njenom mestu nastala zgrada pozorišta. Arhitekta Đuzepe Pjermarini projektuje zgradu u stilu neoklasicizma koja biva svečano otvorena operom L’Europa Rikonosćuta  Antonia Salierija, 3. avgusta 1778. Pozorište dobija ime po srušenoj crkvi Novo kraljevsko vojvodsko pozorište ala Skala. Ima 3000 sedećih mesta sa  šest redova loža i dve lođone odnosno galerije. Reč skala prevodi se kao merdevine i potiče od vladarske dinastije Skaliđeri iz Verone, čiji su članovi podigli crkvu.

U skladu sa tradicijom tog vremena u pozorištu je postojao i kazino. Boravili su tamo trgovci i kockari i svakako ometali umetnike. Osvetljenje sa 84 uljne lampe predstavljalo je potencijalnu opasnost od požara pa je stoga u posebnim prostorijama bilo stotine kanti sa vodom. Kasnije su ih zamenile gasne lampe, a 1883. La Skala postaje prva javna zgrada u Milanu sa električnim osvetljenjem.

Oni bogati milanezi, koji su finansiranjem postali vlasnici loža, ukrašavali su ih veoma raskošno, po svojoj volji. Neke su lože postale istinska umetnička dela, sa rezbarijama i ogledalima. Mnogi su uživali u tome da budu viđeni. Danas je samo 15 loža sačuvalo prvobitni izgled.

Vremenom, Milanska Skala postaje sinonim za akustičnost. Pažljivo se razmatra svaki predmet, pa čak i konopac za dizanje zavese. Kada su shvatili da prirodna tkanina kojom su obložena sedišta u gledalištu nemaju dobru akustičnost, zamenili su ih sintetičkim.

Rekonstrukcije tokom 20-og veka i jedna početkom novog milenijuma dovele su do smanjenja kapaciteta na današnjih 2030 mesta.

Istoriju La Skale pisali su najveći italijanski i mnogi svetski umetnici. Đoakino Rosini, Vinćenco Belini, Gaetano Doniceti, Đuzepe Verdi, Đakomo Pučini, Arturo Toskanini, Marija Kalas… Poseban odnos pozorište je imalo sa velikim maestrom Verdijem. On je čak nekoliko puta zabranjivao izvođenje njegovih dela jer je smatrao da orkestar modifikuje muziku. Preko 30 opera imalo je premijeru na ovom mestu.

I najveći umetnici često imaju tremu pred nastup u La Skali. Na to najviše utiče čuvena druga galerija, gde po pravilu sede najveći poznavaoci i kritičari. Izuzetna akustičnost jeste prednost ali neretko znači i nevolju za izvođača, jer se i najmanja greška čuje. Fijasko na sceni La Skale pamti se do kraja života.

Teatro ala Skala u Milanu danas čine istoimeni hor, orkestar, baletska grupa i filharmonija, a u prostorijama nekadašnjeg kazina danas je muzej pozorišta La Skala. Sezona se, po tradiciji otvara sedmog decembra, na dan sveca zaštitnika Milana Svetog Ambroza. Zbog bogate istorije, velikih imena, sjajnih uslova, prestiža i ugleda koji uživa, mnogi kritičari Milansku Skalu danas nazivaju najspektakularnijim teatrom na svetu.

Milano putovanje – korisni saveti

Milano je predivan grad, istovremeno i istorijski i kosmopolitski, i smatra se jednom od najatraktivnijih destinacija u Italiji. Napovoljnija cena avio karte Beograd Milano (MXP) kreće se oko 39 €, sa uključenim aerodromskim taksama i ručnim prtljagom od 8 kg, podrazumevajući let sa low cost avio kompanijom „Wizz Air“.

Avio letovi za Milano putovanje, na relaciji Beograd Milano, saobraćaju I druge nacionalna avio kompanije, kao što su: „Alitalia“, „Air Serbia“ i mnoge druge.

Milano je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu, te obiluje hotelima različite kategorije i lokacije. Svakako, treba birati uvek za smeštaj hotel koji se nalazi na jednoj od linija metroa.

Za Milano putovanje Vam ne preporučujemo da rezervište hotele ispod 3*. Našu sjajnu ponudu za smeštaj u Milanu možete pogledati na sledećem linku (kliknite ovde).

U Milanu postoji široka transportna mreža kojom upravlja kompanija Azienda Trasporti Milanesi ili ATM. Zahvaljujući integrisanom sistemu putnih karata, prelaz između metroa, autobusa, tramvaja i trolejbusa je vrlo jednostavan.

Posebna pogodnost je Milano City Pass – turistička kartica. Ona vam omogućava besplatan gradski prevoz, popuste za određene atrakcije, besplatan ulazak u dva muzeja i još mnogo toga.

Sve informacije vezane za javni prevoz u Milano možete pronaći na sledećem linku (kliknite ovde).  Ako je Vaš izbor Milano vreme je da rezervišete Vaše Milano putovanje za pamćenje.

Autor: Dejan Damjanov

Iskoristite last minut Venecija letova i posetite čuveni karneval u Veneciji. Putovanje Venecija i njen simbol venecijanska gondola pružiće Vam sjajno iskustvo.

Venecija. Velika prirodna laguna Jadranskog mora. U sred lagune mnoštvo malih peščanih ostrva, gusto naseljenih i izgrađenih tokom istorije. Između ostrva je blizu dvesta manjih i većih kanala premošćenih sa preko četiri stotine mostova.

Gondola kao prevozbo sredstvo

U Veneciji nema automobila, ni autobusa, a ni tramvaja. Jedina prevozna sredstva u ovom gradu su brodovi i čamci. Jedna vrsta plovila tokom istorije je postala toliko popularna, da ga danas nazivaju simbolom Venecije. Čuvena venecijanska gondola.

Gondola istorija

Priča o gondoli započela je u 11-om veku iako postoji mišljenje da su se koristile i ranije. Narod koji se nastanio na ostrvima u venecijanskoj laguni prilagodio se novom staništu gradnjom brojnih plovila kako bi sebi olakšao život.

Obzirom da su vode kanala između ostrva duboke u proseku svega 6-7 metara i da se na dnu često nakupi velika količina mulja, bilo je neophodno koristiti lako plovilo sa malim gazom. Tako su nastale gondole. Najranije gondole bile su veće nego današnje i imale su dvanaest vesala. Vremenom se njihova veličina smanjivala ali su postajale više ukrašene.

Bogati pripadnici aristokratije utrkivali su se ko će više “nakititi” svoju gondolu. Farbali su ih drečavim i upadljivim bojama kako bi privlačile pažnju drugih ljudi. Da bi uredili ovo pomalo haotično stanje Mletačke vlasti su krajem Srednjeg veka doneli zakon po kojem sve gondole u gradu moraju biti obojene u crnu boju. Jedini ukrasi koji se dozvoljavaju od tada nalaze se na pramcu i repu kao i figure morskih konjica na bočnim stranama.

Izgradnja gondola

Gradnja gondola nije jednostavan posao. Danas se njime bave samo zanatlije koji su ovaj zanat naučili od svojih predaka. Nihov rad je izuzetno cenjen i dobro plaćen. Za gradnju gondola koristi se osam različitih vrsta drveta: hrast, jela, brest, orah, višnja, limun, ariš i mahagoni. Svaka gondola sastavljena je od 280 delova i ako biste je želeli kupiti to bi vas koštalo 20.000 eura.

Gondole su danas po pravilu duge oko 11 metara i široke 1,6 metara. Leva strana gondola je uvek šira od desne, za nekih 25 cm, da bi se održala ravnoteža jer na desnoj strani stoji gondolijer. Svaka gondola pravi se namenski za jednog ili dva gondolijera koji će njom upravljati. Gondolijeri kao i gondole, moraju se držati propisanog izgleda pa su tako danas skoro svi jednako odeveni. Uske crne pantalone sa šarenim pojasom, plavo- bela prugasta majica i slamnati šešir sa trakom, uobičajena je odeća venecijanskog gondolijera.

Osim gondolijera koji njima upravljaju, gondole mogu prevoziti najviše šest do osam putnika koji su smešteni na drvenim klupama, obloženim plišanim sedištima. Neke gondole imaju zatvorene kabine koje putnike mogu zaštititi od vremenskih uslova ili sakriti od znatiželjnih pogleda.

Iako među mnogim turistima postoji verovanje da se gondolijeri svojim veslom ustvari samo odguruju o dno lagune i tako upravljaju, istina je drugačija. Vode lagune su ipak preduboke za ovakvu aktivnost, tako da oni ipak samo veslaju.

Par informacija o Gondoli

Gondola je tokom istorije koristila stanovnicima Venecije za obavljanje svakodnevnih aktivnosti i bilo ih je 14.000 u gradu. Danas ih je mnogo manje, svega 450 i koriste ih najviše turisti. Plovidba gondolom jedna je od najvećih turističkih atrakcija u gradu na vodi. Najčešća maršuta jeste plovidba čitavom dužinom kanala Grande, tokom koje će vas gondolijer upoznati sa najprivlačnijim zdanjima pored kojih prolazite. Ovaj svojevrsni doživljaj košta oko 75 eura.

Postoji, naravno i mogućnost da vam gondolijer priušti i malo romantike, pogotovo ako su putnici zaljubljeni ili mladi bračni parovi. Tada će vam gondolijer zapevati i neku romantičnu pesmu, što će svakako uticati na kompletan doživljaj kao i na krajnju cenu.

Putovanje Venecija – korisni saveti

Avio karte za Veneciju

Ukoliko želite da upoznate Veneciju sa svojim kulturnim sadržajima, njegovu okolinu ili da posetite čuveni karneval u Veneciji planirajte putovanje u Veneciju barem nekoliko nedelja ranije.

Cena avio karte za Veneciju

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Venecija (VCE) kreće se i do 119 €, podrazumevajući povratni let, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg i aerodromskim taksama.

Direktan let za Veneciju

Na avionskoj liniji Beograd Venecija saobraća naša nacionalna avio kompanija „Air Serbia“ i to nekoliko puta nedeljno, sa direktnim letom.

Letovi za putovanje Venecija ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, cene avio karata i sve informacije možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Sve informacije o javnom gradskom prevozu u Veneciji možete dobiti klikom na ovaj link (kliknite ovde).

Venecijanski Arsenal

Putovanje u Veneciju Vam otkriva istoriju brodogradilišta Arsenale di Venezia – Venecijanski Arsenal. Beograd Venecija direktni letovi do aerodrom Venecija.
Venecija, kao deo Mletačke republike, doživljava najveći procvat u periodu između 12-og i 16-og veka. Ova nekada najmoćnija država na svetu svoj uspeh duguje umešnosti u trgovini zahvaljujući kojoj su njeni trgovci zagospodarili Mediteranom. Ipak ni trgovina a ni vojni pohodi nebi bili mogući bez dobro opremljene i organizovane flote.

Temelj venecijanske flote bilo je brodogradilište poznato po nazivu Arsenal.

Arsenale di Venezia, kako ga Italijani zovu, jedno je od mesta sa najinteresantnijom istorijom u gradu. Arsenal je građen kao kompleks objekata koji je služio za proizvodnju i održavanje brodova. U današnjem obliku građeno je početkom 12-og veka na temeljima starog koje je postojalo još u 8-om.

Jedinstveno postrojenje nastaje udruživanjem malih privatnih proizvođača koji su do tada pravili brodove. Novoizgrađeni objekat dobija naziv Nuovo Arsenale. Sagrađen je u delu grada castelo, nedaleko od Duždeve palate i trga Svetog Marka. Zauzima površinu od 45 hektara, što je u vreme kada je građen činilo 15% teritorije Venecije.

Da bi proces proizvodnje bio zaštićen od spoljnjeg sveta, Arsenal je opasan zidinama dugim 3,2 km sa stalnom stražom. Arsenal se sastojao od odvojenih pogona u kojima su se proizvodili različiti delovi za sklapanje broda: kobilice, oplate, jarboli, jedra..

U takođe zasebnim pogonima proizvodila su se brodska užad, oružje i municija. U središtu je bila velika luka. Svi ti pogoni zajedno, činili su moćni proizvodni kompleks Arsenal. Pravi industrijski pogon, šest i po vekova pre industrijske revolucije. Drvo za gradnju dopremano je iz šume u okolini Treviza, dovoljno blizu za brz transport.

U periodu između 15-og i 16-og veka kada je Arsenal dostigao vrhunac svoje produktivnosti ovde je radilo 16,000 ljudi. Radnici su jednim imenom nazivani arsenaloti. Njihovo umeće bilo je strogo čuvana tajna koja se prenosila sa jedne generacije na drugu.

Proizvodni proces od samog početka gradnje broda pa do njegovog kompletnog opremanja, bio je savršeno organizovan. U slučaju preke potrebe vredni radnici su mogli sagraditi, opremiti i porinuti brod za samo jedan dan. Ovakvu proizvodnju nije poznavala nijedna država u to vreme, što je dovelo do suverene dominacije Venecije na Mediteranu sve do pojave Turaka Osmanlija i otkrića novih kontinenata.

Najpoznatiji proizvod Arsenala bile su galije poznate kao Galere. Galere su bile laki i okretni brodovi koje su pokretali veslači znani kao galeoti. Galeoti su ustvari bili zatvorenici koji su svoju kaznu izdržavali na brodu. Termin galeoti na italijanskom jeziku znaći osuđenici.

Danas posetioci dolaze da se dive ovom centru pomorske moći nekadašnje mletačke države. Prvo što svaki turista vidi jeste velika kapija znana kao Porta Magna. Grandiozno ukrašena kapija nastaje 1460 kao delo renesansnog vajara Antonija Gambela. Ulaz je građem sa ciljem naglašavanja moći pa su za tu potrebu donešene brojne statue.

Mletački dužd Frančesko Morosini je četiri kamene statue doneo sa Peloponeza posle bitke sa Turcima 1697. Najveća statua lava, visoka deset metara, sa leve bočne strane, doneta je iz Atine i stara je 2000 godina. Sve statue dodate su nekoliko vekova posle gradnje Porta Magne. Ulaz za brodove čine dve visoke kule sa stražarnicama koje su izazivale strahopoštovanje kod naroda.

Venecijanski Arsenal je mesto gde je prvi put upotrebljena proizvodna traka za serijsku proizvodnju. Svesni velikog značaja, Mletački vladari su izdvajali 10% od ukupnog državnog prihoda za poslovanje Arsenala. Na vrhuncu moći Venecija je upravljala ogromnom flotom od 3000 brodova a upravo ta flota nastala u Arsenalu omogućila je Veneciji vekovnu dominaciju na moru.

Par saveta za putovanje u Veneciju

Ukoliko želite da upoznate Veneciju sa svojim kulturnim sadržajima i njegovu okolinu planirajte putovanje u Veneciju barem nekoliko nedelja ranije.

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Venecija (VCE) kreće se i do 119 €, podrazumevajući povratni let, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg i aerodromskim taksama.

Na avionskoj liniji Beograd Venecija saobraća naša nacionalna avio kompanija „Air Serbia“ i to nekoliko puta nedeljno, sa direktnim letom.

Letove iz Venecije ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, cene avio karata i sve informacije možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Sve informacije o javnom gradskom prevozu u Veneciji možete dobiti klikom na ovaj link (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

učena, debela, crvena!

Saznajte zasto Bolonja nosi naziv: učena, debela, crvena! Bolonja univerzitet, mortadela i crvena fasada. Bolonja putovanje na relaciji Nis Bolonja avionom.

Mnogi italijanski gradovi imaju nadimke koji ih na najbolji način opisuju turistima. Rim je večni grad, Milano je grad mode, Firenca grad umetnosti…
U italijanskoj pokrajini Emilija Romanja, nalazi se grad Bolonja sa tri ovakva nadimka: La dotta, la grassa, la rossa odnosno na našem prevod bi bio: Učena, debela, crvena.

Učena Bolonja

Najstariji aktivni univerzitet na svetu ima svoje sedište u ovom gradu. Tačan datum osnivanja bolonjskog univerziteta ne može se zasigurno potvrditi, ali većina istoričara se slaže da bi to mogla biti 1088. godina.

Po tome, Bolonjski univerzitet ima najduži kontinuirani rad na svetu i najstariji je u zapadnoj Evropi. Tokom srednjeg veka bio je centar evropskog intelektualnog života. Univerzitet u Bolonji pohađali su ili su na njemu svoje znanje prenosili kao profesori, velikani kao što su: Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka, Albreht Direr, Karlo Boromeo, Nikola Kopernik, Umberto Eko i mnogi drugi.

U Bolonji je 1732. Laura Basi postala prva žena koja je držala predavanja na nekom univerzitetu u svetu. Trenutno ga čine 11 fakulteta i 33 departmana sa preko 80.000 studenata iz čitavog sveta.

Bolonja univerzitet je i danas tipičan studentski grad u kome studenti čine četvrtinu populacije. U Bolonji je 1999. potpisana deklaracija evropskih ministara obrazovanja, koja predstavlja temelj reformi sistema visokog obrazovanja u Evropi.

Debela Bolonja

Pored istorijske i kulturne, Bolonja je i grad sa izuzetno dugom gastronomskom tradicijom. Stanovnici Bolonje su iskreni hedonisti i za svakog Bolonjeza dobra hrana je prioritet. Špagete bolonjeze, tradicionalni tortellini punjeni mesom ili šunkom posluženi u supi, taljatele, poznati su proizvodi ovog grada.

Tu su i zelene lazanje bolonjeze, rezanci sa bolonjeze sosom i ravioli bolonjeze. Ipak Bolonja je svoj nadimak debela verovatno dobila po jednom proizvodu od mesa koji se originalno spravlja u ovom gradu. To je mortadela.

Debela, okrugla, barena kobasica nastala je upravo u Bolonji a danas je popularna u ishrani širom Evrope. Mortadela se prvi put pominje još u 14-om veku.

Svoje ime je dobila zbog začina mirte, bobica koje su stavljane u kobasice pre nego što je biber postao dostupan evropskom tržištu. Po zakonu evropske unije danas je Bolonjska mortadela proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom.

Crvena Bolonja

Naziv crvena je dobio iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je boja fasade većine građevina u starom gradskom jezgru.

Crvena cigla je material koji je korišćen tokom istorije pa zbog toga posetiocima izgleda kao crveni grad. Ovaj grad ima izuzetno očuvano gradsko jezgro koje je pod zaštitom Uneskoa.

Ova j grad se danas može nazvati i glavni grad sveta po koncentraciji automobilske industrije. Proizvođač motocikala Ducati ima svoje sedište u ovom gradu a nedaleko od grada u mestu Maranelo je sedište proizvođača luksuznih sportskih automobila Ferari.

Ferari i Dukati su se proslavili po svojoj crvenoj boji. U Bolonji je još 1914 osnovana fabrika za proizvodnju luksuznih automobila Maserati, a u selu Sant’Agata Bolonjeze nedaleko od grada se proizvodi još jedan automobil vrhunskih performansi, Lamborgini.

Često se Bolonja naziva crvenom i zbog toga što je jedini veći grad u Italiji gde socijalisti drže vlast neprekidno u poslednjih pedeset godina.

U Bolonji je tokom istorije postojala tradicija gradnje visokih tornjeva od strane imućnih porodica. Oni su se prosto takmičili ko će podići viši i krivlji toranj.

Vremenom su tornjevi postali jedan od simbola grada. Zbog tornjeva koji i danas postoje, Bolonju osim što je učena, debela i crvena možemo nazvati i tornjevita!

Bolonja putovanje – korisni saveti

Avio karte Niš Bolonja su izuzetno tražene, te je potrebno znatno unapred izvršiti rezervaciju i kupovinu, kako bi ste obezbedili i najjeftinije avio karte na ovoj relaciji. Najpovoljnija cena avio karte iz Niša do Bolonje  kreće se i do 35 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg.

Avio kompanija koja organizuje direktan let je „Air Serbia„.  Informacije o javnom gradskom prevozu u Bolonji možete dobiti klikom na ovaj link (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Najstariji most Ponte Vekio – Firenca. Firenca putovanje uz priče o simbolu grada. Firenca avionom i hoteli u Firenci za Vaš boravak u najlepšem gradu Evrope.

Zalazak sunca u Firenci. Reka Arno i Stari most. Prizor od koga mnogima zastaje dah.

Firenca je danas jedan od najlepših gradova Evrope. Ovu titulu duguje pre svega izuzetno očuvanoj arhitekturi. Palate, Crkve, spomenici, vrtovi…

I mostovi. Jedan most je poseban. Čak i ako ste tu u Firenci samo nekoliko sati, Stari most ili Ponte Vekio nikako nemojte zaobići. On je simbol grada. Italijani ga zovu Ponte Vecchio.

Prošlo je više od šest i po vekova od kada je Ponte Vekio postao deo najvećeg toskanskog grada. Daleke 1345. arhitekta Tadeo Gadi, učenik slavnog Đotoa, izgradio je most na pažljivo odabranom mestu, gde je tok reke Arno najuži.

Lokacija nije slučajno odabrana, jer postoji verovanje da je još u vreme Rimskog carstva na istom mestu postojao most koji je bio deo rimske Via Cassia. Rimski most se održao kroz vekove ali je nekoliko puta oštećen tokom poplava, sve dok nije dobio današnji izgled.

Danas je Ponte Vekio najstariji sačuvani most u Firenci. Osnovu mosta čine tri luka od kojih je srednji najveći sa rasponom od 30 metara. Kod bočnih lukova raspon je 27 metara.

Ono što Ponte Vekio čini posebnim jesu male nadkrivene lođe poput kućica sa obe strane. Verovatno su građene istovremeno sa mostom i oduvek su ih koristili zanatlije. Postoji verovanje da su zanatlije birali ove lokale iz razloga jer su bili “na ničijoj zemlji”. Na taj način su izbegavali plaćanje poreza.

Tokom istorije najveći broj lokala držali su mesari ali su zbog hira jednog vladara jednostavno proterani. Polovinom 16-og veka vojvoda Kozimo I naredio je gradnju koridora koji će preko mosta spojiti Palatu Piti sa jedne i Staru Palatu sa druge strane reke.

Na taj način on bi neometano od žitelja mogao odlaziti iz jedne u drugu palatu. Nastao je Vazariev koridor koji je danas jedna od najvećih turističkih atrakcija u gradu.

Ipak Kozimo I nije želeo da mu neprijatan miris mesa pokvari ugođaj pa je naredio da se mesari proteraju. Vremenom su lokale na mostu preuzeli prodavci zlata, nakita i suvenira.

Za Stari most se vezuje interesantna legenda o nastanku reči bankrot. Na italijanskom jeziku reč “banco” značilo bi klupa. Upravo na takvim klupama, odnosno bankama prodavana je roba na starom mostu. Kada bi neki od prodavaca zapao u dugove koje nije mogao isplatiti, gradski vojnici bi njegovu klupu polomili.

Taj događaj nazivao bi se “bancorotto” što bi značilo slomljena klupa. Tako bi prodavci gubili osnovno sredstvo za rad i jednostavno bi bankrotirali.

Od ukupno 11 mostova u Firenci jedino Ponte Vekio nije stradao u Drugom svetskom ratu. Po verovanju Adolf Hitler je naredio svojim vojnicima da pilikom povlačenja unište sve mostove osim Ponte Vekia.

Na samoj sredini mosta nalazi se bista velikog firentinskog vajara Benvenuta Čelinija. Zlatari sa mosta su 1900. godine povodom 400 godina od njegovog rođenja, finansirali postavljanje biste umetnika koji je tokom života tagođe bio i zlatar. Bista se nalazi na vrhu elegantne fontane.

Prostor oko Čelinijeve statue je u vremenu turizma postao mesto jednog modernog fenomena. Zaljubljeni turisti iz čitavog sveta ukrasili su ogradu mosta brojnim katancima. Oni bi ispisivali svoja imena na katanac a zatim ključ bacali u reku Arno.

Na taj način bi njihova ljubav bila zaključana za sva vremena. Vremenom je ovaj običaj ugrozio opstanak samog mosta. Gradske vlasti su reagovale uvođenjem zabrane i propisanom kaznom za svakog neodgovornog turistu.

Firenca putovanje – korisni saveti

Firenca je jedan od najlepših gradova Evrope, i centar kulture. Ukoliko želite da upoznate Firencu sa svojim kulturnim sadržajima i njegovu okolinu planirajte putovanje barem nekoliko nedelja ranije.

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Firenca (FLR) kreće se i do 139 €, podrazumevajući povratni let, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg i aerodromskim taksama.

Na avionskoj liniji Beograd Firenca saobraćaju sledeće avio kompanija „Lufthansa“, „Alitalia“, „Swiss“.

Letove iz Firence ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, i  sve ostale informacije možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Sve informacije o javnom gradskom prevozu u Firenci možete dobiti klikom na ovaj link (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

– Most uzdaha

Saznajte zašto Most uzdaha u Veneciji nosi baš to ime. Putovanje u Veneciju i Venecija last minute ponude letova Beograd Venecija otkriće Vam zanimljivu legendu.

Mletačka republika i njen glavni grad Venecija bila je krajem Srednjeg i početkom Novog veka država sa najvećom koncentracijom moći na Svetu. Njena moć se ogledala u izuzetno razvijenoj trgovini, čvrstom državnom uređenju i strogim zakonima. Oni koji bi se ogrešili o zakon bili bi surovo kažnjavani.

Smrtna kazna bila je uobičajena a oni koji bi je uspeli izbeći provodili bi godine u mračnim i vlažnim zatvorima. Najpoznatija tamnica Venecije izgrađena je na svega par koraka od Duždeve palate.

Palatu i tamnicu povezuje mali zatvoreni most kojim su osuđenici morali proći pre odlaska na izdržavanje kazne. Danas je ova simpatična barokna građevina poznata po nazivu Most uzdaha.

Most uzdaha ili Ponte dei sospiri kako ga Italijani zovu, sagrađen je početkom 17-og veka od strane arhitekte Antonija Kontina po nalogu tadašnjeg dužda Grimanija. Cilj vladara bio je povezati palatu u kojoj se nalazio stari zatvor i odaje za ispitivanje osumnjičenih sa zgradom Novog zatvora, prvom građevinom na svetu zidanom u tu svrhu.

Za gradnju mosta je korišćen beli krečnjak iz Istre, u to vreme deo Mletačke republike. Most je dug 11 metara i leži iznad kanala Palaco.

Svoj interesantan naziv, most uzdaha, duguje jednoj legendi po kojoj su osuđenici prilikom odlaska u zatvor zastajali na ovom mostu kako bi još jednom pogledali Veneciju i njene obale. Znali su da ih u zatvoru očekuje potpuni mrak a nekima bi ovo bio poslednji put da vide spoljnji svet.

Legenda kaže da bi skoro svaki osuđenik prilikom pogleda duboko uzdahnuo i zbog njihovih uzdaha i most je ubrzo dobio svoj naziv. Pogled sa mosta moguće je bilo uputiti jedino kroz dva četvrtasta prozora sa rozetama.

Legenda o uzdasima zatvorenika ostala je duboko ukorenjena iako je most građen u vreme kada su masovne egzekucije od strane inkvizitora već prestale, tako da su ovde hodili uglavnom osuđenici koji su odgovarali za blaža krivična dela.

Ipak most uzdaha je zatvorenicima bila prilika da poslednji put vide svetlost dana pre odlaska u tamnicu. Tamnice u koje su smeštani bile su u potpunom mraku i važilo je mišljenje da je iz njih nemoguće pobeći. Samo jedan čovek je uspeo u tome a to je čuveni avanturista i pustolov Đakomo Kazanova, rođeni Venecijanac.

On je prokopao tunel u zidu, skočio u kanal a zatim brodom otplovio u Pariz. Ispostavilo se da je Kazanova najpoznatiji zatvorenik koji je prešao preko mosta uzdaha a ujedno i jedini koji je uspeo da pobegne iz zatvora.

Most uzdaha se nalazi nedaleko od Trga Svetog Marka koji je centar svih turističkih zbivanja u gradu i zbog toga posetioci vrlo lako stižu do njega. Ne računajući gondole, postoje samo dva mesta odakle se može videti i fotografisati. To su Parohijski most severno i most slame južno od njega.

Most slame je svakako popularnije mesto jer se nalazi uz samo pristanište i rivu kojom prođe hiljade turista svakog dana. Iz tog razloga most slame je često okupiran od strane turista i nekad je pronalaženje mesta za fotografisanje pravi poduhvat.

Osim legende o nazivu mosta turistima je privlačna još jedna, moderna. Veruje se da zaljubljeni parovi koji gondolom prođu ispod mosta uzdaha u vreme zalaska sunca a uz to čuju zvona sa obližnjeg tornja Campanile, imaće svu sreću u ljubavi, odnosno njihova ljubav biće večna.

Naravno, za sigurno ostvarenje ove želje, neophodno je da se poljube u trenucima dok prolaze ispod mosta.

Par saveta za putovanje u Veneciju

Ukoliko želite da upoznate Veneciju sa svojim kulturnim sadržajima i njegovu okolinu planirajte putovanje u Veneciju barem nekoliko nedelja ranije.

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Venecija (VCE) kreće se i do 119 €, podrazumevajući povratni let, sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg i aerodromskim taksama.

Na avionskoj liniji Beograd Venecija saobraća naša nacionalna avio kompanija „Air Serbia“ i to nekoliko puta nedeljno, sa direktnim letom.

Letove iz Venecije ka svim destinacijama u našoj zemlji ili zemljama u okruženju, cene avio karata i sve informacije možete pogledati na sledećem sajtu (kliknite ovde).

Sve informacije o javnom gradskom prevozu u Veneciji možete dobiti klikom na ovaj link (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov

Bolonja Italija i njeni tornjevi. Zbog velikog broja, tornjevi u Bolonji su vekovima bili simbol grada. Putovanje u Bolonju, Nis Bolonja letovi i sjajna priča.

Jedan od najčešćih epiteta kojim se može opisati grad Bolonja, jeste tornjevita. Neki su preživeli ratove i vremenske nepogode i opstali sve do danas.

Sada su prave turističke atrakcije.

U periodu 12-og i 13-og veka Bolonju je zahvatio trend masovne gradnje visokih tornjeva. Gradili su ih uglavnom pripadnici imućnih, aristokratskih porodica. Veruje se da su tornjevi Bolonje imali odbrambenu funkciju i činili deo složenog srednjevekovnog sistema fortifikacije.

Osim toga, plemići su težili tome da naprave što viši i zakrivljeniji toranj kao simbol prestiža. Upravo zbog tih težnji mnogi od njih su se tokom vremena srušili. Procenjuje se da je krajem srednjeg veka, u jednom momentu postojalo čitavih 180 tornjeva u gradu. Slike iz tog perioda svedoče da je Bolonja imala izgled sličan današnjem Menhetnu. Na žalost do današnjeg dana sačuvano je svega 20 tornjeva.

Gradnja tornjeva bila je zahtevan posao koji je trajao i do 10 godina. U osnovi su četvorougaoni sa temeljom od 5 do 10 m, a debljina im se smanjuje ka vrhu da bi se postigla sigurnost.

Ubedljivo najveću popularnost među bolonjskim tornjevima imaju Asineli i Garisenda. Dva tornja različitih visina nagnuta jedan ka drugom, danas su neizostavno znamenje grada. Nalaze se na trgu Porta Ravenjana, strateški značajnom jer se ovde ukrštaju pet ulica od kojih svaka vodi ka jednoj od srednjevekovnih kapija grada.

Asineli je viši toranj koji doseže do 97m. Građen je u 11-om veku a ime je, poput većine drugih, dobio po familiji koja ga je gradila. Zbog strukture gornjeg nivoa veruje se da je toranj bio barem 20 metara viši u vreme kada je podignut.

I pored toga danas je najviši krivi toranj u Italiji i pošto je otvoren za posetioce idealno mesto za uživanje u panorami grada. Ipak za taj doživljaj potrebno je popeti se uz 498 stepenika, a one najhrabrije koji to učine očekuje impresivan pogled na čitav crveni grad.

Nastanak tornja Asineli vezuje se za romantičnu legendu koja kaže da je lokalni mladić na svom magaretu prenosio vreće sa šljunkom i ugledao lepu devojku. Ubrzo je otišao kod njenog bogatog oca i pitao ga da se oženi njome. Ovaj se nasmejao i rekao: “Samo ako sagradiš najviši toranj u Bolonji”.

Mladić je najpre na svom magarcu donosio material za kulu ali je ubrzo dobio veliko bogatstvo što mu je pomoglo da sagradi najviši toranj u Bolonji. Prema ovoj legendi toranj je dobio ime po reči Asinelli što bi značilo magarci.

Niži toranj naziva se Garisenda. On je nagnut na suprotnu stranu u odnosu na Asineli. Visina mu je 49 m iako je posle izgradnje imao 60 m. Međutim njegov gornji deo je u 14-om veku srušen radi sigunosti.

Njegov nagib je veći nego kod tornja Asineli a temelj mu je nedovoljno čvrst i upravo je to razlog zašto nije otvoren za posete kao svoj visoki komšija Toranj garisenda našao je svoje mesto i u književnosti kada ga je veliki Dante Aligijeri pomenuo u Božanstvenoj komediji gde je upoređen sa mitološkim gigantom Antejem.

S obzirom da se nalaze u studentskom gradu tornjevi Bolonje su svoje mesto pronašli i u pričama vezanim za ovu populaciju. Među sujevernim studentima postoji verovanje da neće uspeti da diplomira onaj ko se bude popeo na vrh tornja Asineli.

U novije vreme na vrhu tornja Asineli nalazi se repetitor italijanske nacionalne televizije RAI.

Par saveta za putovanje u Bolonju

Avio karte Niš Bolonja su izuzetno tražene, te je potrebno znatno unapred izvršiti rezervaciju i kupovinu, kako bi ste obezbedili i najjeftinije avio karte na ovoj relaciji.

Najpovoljnija cena avio karte Niš Bolonja kreće se i do 35 € za povratno putovanje u Bolonju sa uključenim ručnim prtljagom od 8 kg.

Avio kompanija koja organizuje direktan let za putovanje u Bolonju je „Air Serbia„.

Sve informacije o javnom gradskom prevozu u Bolonji možete dobiti klikom na ovaj link (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov